Pesma starog Satira
Neodoljivoj…
Evo, skaredne pesme
koju neki moj ispisnik stari,
ni pijan, da napiše ne sme
čast staračku da ne kvari.
(…)
Ja sam neko sasvim drugi:
Satir -u životu na sve sviko-
čas Bog, a čas niko!
Odan dugi;
šumu gora, peni mora;
mesečevoj plavoj seni
i lepoj, ljupkoj, strasnoj, ženi-
tom neodoljivom, nežnom, biću
zbog kog zvezde i zore sviću.
(…)
Kada bejah malo lepši, manje luđi, nego sada,
mrzeo sam Don Žuane i Markiza de Sada;
divio se Kazanovi -osvajaču ženskih srca,
jer koju je poželeo -iskreno je i voleo.
Divio se iz sveg srca
i podvigu vojvode Dobrnjca-
kom carica vojnu pomoć hitno dade
zbog parade
u krevetu,
te Vožd kliknu u Sovjetu:
“Fala k*…i Petru Dobrnjcu!
Kojekude, najzad,
stiže pomoć u džebani,
obećana još polani…”
(…)
Mnogo puta
na kamen sam ludi stao
i, ponekad, tužan pao.
(…)
Žgoljav, smotan i ne lep
od čežnje slep,
igrao sam na vic, šalu -biser duha
i često bi iznebuha
neka nežna, ljupka, lepa
uspevala da me ščepa…
(…)
I sad -kad nisam mlad,
bukne u srcu satirski plamen
i opet stanem na ludi kamen.
I hoću i hoću i danju i noću!
(…)
Ali …
Neodoljiva kaže, u sebi i svima:
“Pih, starac! Jedva se klima,
a spopada…
Lud, čemu li se samo nada!?”
(…)
I tad-
nastaje košmar -ljubavni jad,
što boli, boli, kad se voli
bio star, ili mlad!
(…)
Sve je to ljubav, pokretačka snaga života-
divota
u srcu što kuca,
a među bedra puca.
(…)
Vraćam se svom satirskom logu
da sanjam Neodoljivu danju i noću
što je volim, što je hoću.
(…)
Eh, ala su ovi snovi slatki!
To umovi, uštogljeni, kratki
ni, slučajno, pojmiti ne mogu.
(…)
Ovo je bio epilog,
smejte se, grdite me…
I nek vas od Satira (ne)sačuva Bog!
Miljojko Milojević
Neodoljiva dodje i ode…
ko ono malo vode
kroz kamenje u mora…
Neodoljiva utehe odnese,
zemlja se zbog nje trese,
a satira neka sačekati mora!
Kada bejah malo lepši, manje luđi, nego sada,
mrzeo sam Don Žuane i Markiza de Sada;
divio se Kazanovi -osvajaču ženskih srca,
jer koju je poželeo -iskreno je i voleo.
Nije nakaradna nego mora da si bio sanjiv dok si je pisao:) /sala/
……………………………………
Bile, ajd sad! Trebao si da je posaljes na naslovnoj!
Nije samo sto je zanimljiva iz vise ugla vec je i poucna na svoj nacin! Opomena mnogima koji su se vec predali …hehe,,
Lepo si je sredio! Ma sta vise da te hvalim! Rekao si sve, Sam!
Toliko volje, optimizma, zelje u jednom bicu…pa to je za zaista za medalju!
Nisi ti Boga mi star kad ovako vezes!
A posle kazes; Pesma starog Satira!
Ja te pozdravljam
i javi mi da li si mislio na tu sliku!
Kad god ti je potrebna pomoc sto se Bloga tice
ti reci! Tu sam!
Lepa
A ha! Pa naravno da je nisam našla juče—trpnuo si je u Nekatekorizovano :))) umesto da je postaviš međ’ svoje pesme… tj. treba da odmah po logovanju na Blog nađeš sebe i štikliraš (markiraš) Miljojko M. pa onda kopiraš pesmu i Objaviš. (javi se ako ti treba dodatno objašnjenje)