ЧАША ВИСКИЈА – Миладиновић Сандра

ЧАША ВИСКИЈА

Сунце у души и нада која
изгара од чежње за
златним узглављем заласка…
Јутро које постаје вила у ходу,
и свила која се мрси о стопала…
Вихор са мирисом орхидејa,
и четири зида са жељама великим
као пространства Сибира…
Ко подцењује лептира,
игра се са ватрама пакла…
Небодери у игри са небом..
метрополама дарују вилински огртач…
Стакла што цакле титрају из далека,
и нека се тиха музика скрила
у чаши вискија са ледом…
Поглед испод кога се назиру
ситне боре моћи,
спој са надом која изгара од чежње….
И још нешто…
НЕ ЧЕКАЈ НОЋ!!!
(С) Миладиновић Сандра