ТРНОВА РУЖИЦА – Миладиновић Сандра

ТРНОВА РУЖИЦА

„Осуђена“ да праштам,
а то зна да боли,
како време одмиче,
почињем да волим
катанце и ланце
ове казне тешке,
ко’ Трнова Ружица
преживљавам клетве,
те магије тихе
људскога бремена,
проналазим кључеве
овога времена..
Од сузе до сузе,
ко’ птица у лету…
од звезде до звезде,
тражим ТАЈНУ СВЕТУ…
И по ватри играм
све до самог пепела…
„Осуђена“ да праштам,
на земљу сам слетела….
(с) Миладиновић Сандра