Пеко Лаличић, Укрштене речи – 1

Сат дуго чаробно бије
а мене као да није
не жудим да ме светлост прене
да крочим
да ми се зажаре очи

на другом крају собе
заклан петао
туробан оглашава дан

би ми јасно да сат бије
светлост коју петао огласио није
али ми није јасно
шта се то збива
да нисам ја тај петао
ко на ком крају лежи
какав ће стварно бити дан
и шта је овде сан.