Пеко Лаличић
ДА ТЕ НИСАМ СРЕО
Eх, да те нисам срео
можда би умро
незрео
и несвестан
људске глупости
и слепила времена
које човека понесе
да беспућем корача
и тражи
очињи вид
тамо
где
ни ђаво крочио није
и да пронађе себе
међу обешењаке
и нуле
које и кад се додају
на милионе
ништа не вреде
Ех, да те нисам срео
можда би
и даље
био нико
па ме не би
ни погледала
а ја би oстао свој
и велики
као пре
Eх, да те нисам срео
глупост би попримила
другу димензију
а ја бих и даље био
наиван
али не би марио
да ли ме волиш
и шта ти значим
и био бих свој
иако зато
свима стран
јер
људи не воле оне
који имају себе
и умеју неизмерно да воле
Ех, да те нисам срео
умро бих а да не спознам
љубав
па џабе ти онда
и то велико ЈА
и све лепоте света
Ех…
