Peko Laličić, N E M I R I

Peko LALIČIĆ

N E M I R I
I

Slutim
tvoj
neznani
lik
u ogledalu

miris
senki
svuda

nekud
odlaze
snovi

praznina
koju mi
donosi
noć
produžava
nemir

II

Ne budi
svetla
nesna
pod
ivom
ne traži
moje
izgubljene
rime

dođi
pre no
kosači
krenu
da
pokupe
mirise
livada

III

Kraj
jezera
ti i ja

ispijam ti
rosu
sa usana

bude se
htenja
u
drhtavoj
tišini
dok
mesec
traži
gnezdo
u
ševaru

IV

Unespokojavaju
me
kapi
kiše

topole se
umivaju
prvim
zracima
zore

ti
ode

vetar
zakuca
na moje
prozore

V

Nepomućeno
nebo
u očima

dolina se
uzdahom
ptica
opija

odnekud
dopire
šum
bršljana

to ptice
lepetom
najavljuju
vreme
snova
i
čekanja

VI

Kao dve
obale
neme
razdvojeni
smo
čemerno

ptice
od
naših
uzdaha
grade
most
da se
zaboravom
ne
odenemo

VII

U mom pogledu
oganj plamti
ti mi osmehom
snagu daješ

dok rastrzane
izgovaram reči
senke se kite
mirisom cveća

nemir tvojih ruku
u letu leptira
put je
kojim se vraćam

VIII

Pesmom probudi
zore
da nam zenice
ispune suncem
i ogrnu nas smehom
potoka
iz lišća breza
u čijim krošnjama
vetar rađa nemire
_______________________
/,,Miris senki svuda”,
iz ciklusa ,,Nemiri”, 1995./

Fotografija snimljena u vreme
nastanka ciklusa