Slutnja- Aleksandar Jakšić

Kada strasti lome i struje,

nemir telom samo se čuje

gasi se svaki napor volje

da se savlada površnost laka

duša u vlasništvu je mraka

koji na kraju jedino je izvestan

sebe više nisi svestan

ali budi hrabar bori se još jače

mada dete u tebi plače

ipak još uvek može da sanja i voli

navika život ti kroji

ne dozvoli da vera u srcu ti se ugasi

briga oči ti kvasi

znači da si živ da ipak osećaš

nečem većem od sebe se klanjaš

staklenim koracima put nastavljaš

sve što imaš na jedan broj stavljaš

jer jednina je u svemu

sve sadrži iako je prosta

iza nekih ljudi ništa baš ne osta

za šta možeš da se uhvatiš

ako ikad poželiš da se vratiš

to je opomena i znak što ti treba

ispisan za tebe na krilima neba.