мисли су као кожа најситнијом пором упијена ћутња и чуђење над ексцентричним круговима археолошким слојевима дисања носе сопствене опекотине и ожиљке знамење времените покривености што у зноју лица свог хтјела би да дише на шкрге Погледајте и остале садржајеНОСТАЛГИЈА Добродошли (Прочитано: 40 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.312.121 пута)
