ГИТАРА…

ГИТАРА…

На тавану старом
изгребаног лица
тужну песму пева
гитара без жица
Свирала је дуго
о љубавима вечним
расплакала многе
и чинила их срећним
Сад је она нема
остала без гласа
о музици снева
груди да заталаса
Где су сада руке
што милују жице
где су сада песме
што дирају срце
Да бар може само
опет да засвира
неке сетне звуке
што их душа бира
Па нека је баце
у ватри да изгори
јер није за њу судба
да на тавану тавори…

Братислав Богдановић ЈВВ