HEJ, NEZNANCE – Miladinovic Sandra

HEJ, NEZNANCE

Sanjarila sam o tebi neznanom,
o tvom dahu, dodirima neznim,
o iskricavoj svetlosti iz tvojih ociju,
i strasti sto me obuzima!
Cini mi se da se zbilja pije,
tvoj poljubac kao zrelo vino,
opija me, tonem u dubine,
onda letim u visine divno….
Ko na atu sto jedri po nebu,
sa svezdama sapcem,
igram, disem…..na ljuljasci
ljuljam se lagano,
a, ustvari ja sve ovo pisem,
u viziji tvoga zagrljaja!
Cak i kada stihove ti stvaram,
i pitas me dokle moja masta
dopire i ima li kraja?…
Cini mi se sve to da je java!!!!
I taj dodir, cujem reci nase,
caskom tvoje, onda opet moje,
i stopala dok gaze po liscu,
stisak ruke u ruci, nas dvoje!!!!
Okreni se kad te zovem, stani!!!
Ne odlazi tako niodkuda,
ako volis, ako mi se divis,
zar je bitno sto smo maste cuda!?
Sanjarila sam o tebi neznanom,
o pogledu sto me srecnom cini,
o 1001 noci, dok ti pricam price na pucini!
Ali, java nisu sanjarenja,
a, mogla bi makar delom biti,
srodna dusa kad izroni snena,
kao cudo na dar da je salje,
za tren bi se zvezdana prasina,
na dlanove spustila da sjaje!!!
I ja dete, od zvezda satkana,
culno, tiho na zemlju bih klekla,
da uzalud ne prodje mi zivot,
hvala TEBI – ja bih nebu rekla!

© Miladinovic Sandra