ПОД СУНЦЕМ НЕ ЗЕБИ – Михајло Голубовић

Узгајам те нежни цвете
Једном ћу те неком дати
Неком ког ћу моћи
Ја најдражим звати
Нећеш бити сенка
Обећане речи
Већ изданак
Што ће на дну срца лећи

Из руке у руку
једном ћеш ми прећи
Симболом ћеш бити
Узаврелој срећи
Неко ће се вредан наћи
Да рука те моја пружи
Животу сам дане даровао
Теби процветалој ружи

Сакривено благо
Ископаћу теби
За тебе га крио
Под сунцем не зеби
Оној што уморном срцу
Увек јад и тугу нуди
Трње ћу јој само дати
Кад уберем цвет тај луди