NEZNANCE. . .
Zahvaljujem ti, vecna mudrosti,
sto si mi sposobnost
da ljubav osetim podarila. . .
To, koliko te zelim,
neizrecivo je i nemerljivo.
Iako si za mene apsolutni stranac
mome duhu doimas se tako bliskim. . .
Sutra, divni moj neznance,
u potragu za tvojim ocima ja pocicu.
Stajacu, neumorno te cekati
na ulazu u tvoje odaje.
Pokusacu svoju kipucu ljubav
kroz etar do tvojih nedara da posaljem.
Koliko te zelim. . .
Koliko te, tugo moja,
volim ovog trenutka.
Moja dusa tvoje prisustvo
tako snazno iska
da citav Univerzum u sebe upija,
ne bi li tvoje bice zatocila.
Volim te,
a, ipak, ono
sto moja svetlosna priroda
sada oseca uveliko prevazilazi
najvece ljubavi sto su na ovoj planeti
ikada obitavale. . .
Pitaju me ljudi,
radoznalost im ziveti ne da.
Pitaju me kako prezivljavam,
bez hrane,
bez vode,
bez sna. . .
Jos me cudnije zagledaju
kada im kao odgovor istinu golu serviram . . .
A sve sto od ovoga sveta,
u zivotu telesnih okova,
ja zelim
jeste ljubav. . .
(Прочитано: 82 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.312.213 пута)