Svi jezici sveta, reč ovu imaju
Pri izgovoru na svakome jeziku
Pogled isti oči blistaju
A, reči toplinom peku.
Priroda ga mukotrpno iznedrila
Stalno usavršavajući,
Ne štedeći sebe, sve mu je davala.
Savršen lik, usavršen um.
Zaboravi značenjereči čovek-ljudi
I da je prirodni izum.
Taj lik i um sebe zamisli
i njemu sličnim,
Da su veći od stvoritelja svog
i da nema više izuma i misli.
Nema pozdrava i reči toplih,
Nema osmeha nema više šale
A, ponestaje i dece male
U prirodi sve više ljudi starih.
Neprirodnih radionica, sve više
Svašta se tamo pravi
Nova vrsta ljudi, bolesti najviše
Celu prirodu ima da poplavi.
Manimo se rata protivu prirode
Ljubimo tlo na kojem stojimo
Ostavimo se svake nove mode
Koje nismo u stanju da pojmimo.
Okrenimo se ponovo nama, ljudima
Družimo se i volimo se svi
Ne tražite mane bližnjima
A, sve ostalo prepustite prirodi.
Duško Jovanović