Не ломи јутра расцвале ће боје
И дрхтајем лаким распјевана шаш
Над усном слегла слагати зоре
Над сваким ”кунем се не нисам могао
С тобом да сванем и да се будим”
Над сваким ”опрости што и сада јесам
Загрљајем грч што не зна за руке”
Над сваком ријечју што смо је ћутали у себи
Слагаће зоре да дана још има
©Мирослава Одаловић
(Прочитано: 43 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.312.348 пута)