Ponekad – Ksenija Aleksić

PONEKAD

Ponekad zateknem sebe samu
prepuštenu mislima upućenim vama.
Pitam se gde nam je nekoć bio kraj,
svetlost oko nas, a daleko tama!

Ponekad sećanja preplave istinu,
dok život plovi i dalje oko mene.
Pitanja postoje- odgovora nema,
u sebi nosim samo uspomene!

Ponekad u snu- živim kao nekada,
tako lako-sve se čini normalnim.
Budim se, k*o da umirem,
stvarnost napunjena činjenicama košmarnim.

Ponekad pitam za vas- stari moji drugovi…
moji dragi prijatelji…da li su vama noći duge?
Kako li je sada živeti
s one strane duge?

Ponekad je mnogo boli i straha
za sve one dane prošle.
Pitanja mnogo dok odgovora nema…
…brojim dane…godine…ONI PROLAZE!

(C) Ksenija Aleksić