Danima pišem oproštajno pismo Glavom dotičem svoje misli Sunce se smeje Mesec se prikrada Vetar raznosi zavejane reči Jednim okom prebrojavam Drugim umačem srce u mastilo Zamišljam imena Krojim postojanja . O Ovo bi pismo sjalo filozofski Kada bi bilo Mâ kog Da ga Primi Погледајте и остале садржајеНОСТАЛГИЈА Добродошли (Прочитано: 56 пута, 1 прочитано … Настави са читањем “Samotnica — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
