Nešto u nama – Marija Krsmanović

NEŠTO U NAMA

Sećam se prošlosti,
isčekujem budućnost,
kao gladna zver,
tumara mojim telom.
Borim se s’mislima,
a nadam se svetlu.
Kao voštana figura na mom zidu.
Pogledi prazni,a velika želja.
Oduzima pogled u nebo,
otvorenim šakama protiv sebe,
protiv moje volje,
da ljubav pobedi,
taj topli dodir ,
koji ledi mi krv.
A kao da kaže :”Volim te!”
A kao da kaže:”Lažem te!”
A moje ogledalo ,
kao da gleda moje lice.

(C) Marija Krsmanović