Otovan trulez se udise,
Buduci crni dani su crnji,
Iluzija je izgorela….
Uzarena lobanja mozak rostilja,
Crni gar oci poklapa,
Crnilo se brzo razgranava,
Leka tu nema.
Ocrnele su svece,zvezde,
Vir ponora vapajem ponor usisava.
Nade beznadne se cepaju
Crni listovi more ispili,
Garava magla sve prefarba…
Crna ptica kreci…zloglasno kreci… href=”http://poezijascg.com/poezija/?attachment_id=16841″ rel=”attachment wp-att-16841″>
(Прочитано: 57 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.154 пута)