Rade Jolić KAZNA

Ako neko danas pomisli da je srećan

Onda je glupo hrabar ili lud

Trećeg nema

Ja te tražiti neću

Dovoljno je da znam da te ima

A to nikome neću reći

Neću im ni naslutiti da postojiš

Tako je bolje

Tako su oni saznali

Da postoji zlato

Pa ovu planetu oskrnaviše

I srce joj iskopaše

I za sobom vrtače i ambise ostaviše

Zbor bisera

Mora preoraše

Zbog gladi

Ime izgubiše

Zbog mržnje sebe uništiše

Moj si

I TI i ONA

A i da nisi

Ja to tako osjećam

Čovjeku je nezamislivo

Da postoji nešto divno

A da nije njegovo

Ako nije njegovo

Onda ne postoji

Jer nešto savršeno

Svačije ne može biti

To nam je kazna

I zato budi tu

Gdje si sad

Ne javljaj se i ne diši

Okameni se kako bi opstao

Zubi kad osjete led

Ustuknu

Osjete bol

A kad se zariju u toplo

I meko

Polude

Da li je teško živjeti

Ako znaš

Da je život

Samo

Nestrpljivo išečekivanje smrti

Kako jedno savršenstvo

Može da stvori

Jedno takvo nesavršenstvo

Znam da nećeš progovoriti

Zato te i pitam

To mi daje nadu

Snagu

I ovo moje tijelo na štakama

Čije su noge za zemlju svezane

Još samo ovaj ponor da prevali

Da se planeti usta zatvore

Da sve zaćuti

I sve zanijemi

Da se sve smiri

Dok mi se srce porađa