УЗЕЛА СИ ОД МЕНЕ СВЕ – Љубодраг Обрадовић


УЗЕЛА СИ ОД МЕНЕ СВЕ

Узела си од мене све,
а дала ми љубав чисту.
Данас тражимо мост,
за будућност заједничку.

Срца нам се сад заледила,
а лутасмо светом смело.
Тајни кофер си припремила
и у њему за пут одело.

Имао сам и ја снове,
кад чинило се да немам ништа.
Сад и мене подсвест зове
да будем опет авантуриста.

Изазов нови увек је најдражи.
У трагању за срећом, сва је срећа.
И док је узалудно тражим,
на срећу ме све подсећа.
Настави са читањем “УЗЕЛА СИ ОД МЕНЕ СВЕ – Љубодраг Обрадовић”

VITLEJEMSKA ZVEZDA-Miroslav Krnjeta

Sa istoka zvezda putuje
kosmički događaj najavljuje,
svetla zvezda najblistavija u svemiru
pokazuje rodiće se car u Vitlejemskom miru.

Kruno nebeska što sijaš
u tihoj zvedanoj noći,svedočiš zavetu,
velikih proroka reči ispunjavaš
dolazi sin iz Vitlejema nosi spas svetu.

Noćas je sišla sa neba armada
tiho i mirno pevaju horovi anđela,
u Vitlejemu je slava Gospoda
raduj se svetlucava vasiono cela.

Tri mudraca zvezdu prate
putuju izdaleka stopama svetlosti svete,
rodiće se car nad carevima
idu mu na poklon sa darovima.

Vitlejemska zvezda obasjala
pored grada svih gradova Jerusalima
sa neba mesto mudracima otkrila,
sin Božji se rađa okružen svetlim anđelima.

Glasnici javljajte planeti
rodio se car sveti,
zvezda nad Vitlejemom sija
došao je u svet Mesija.

Trubi u rog Izrailje
neka čuju narodi i sve zemlje,
iz carske loze Davida
Hrist,nebeski Jerusalim na zemlji zida.

Neka srca budu čista kao kristal
neka u svakom domu mir i ljubav blista
presveta majka Marija rodi Isusa Hrista,
Vitlejemska zvezda svako oko vodi
Mir Božji!!!Hristos se rodi!!!

 

СРЕЋНИ БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ

2
6
3
7
4
1
IMG_20200106_143927ZaSajt
IMG_20200106_144236ZaSajt
IMG_20240106_103739
IMG_20240106_103749
IMG_20240106_103915
IMG_20240106_104235
IMG_20240106_104322
IMG_20240106_105234
IMG_20240107_095116
fbt
vlcsnap-2024-01-08-12h12m39s155
viber_slika_2024-01-07_10-18-52-546
previous arrow
next arrow

Поштовани посетиоци, Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир, здравље, љубав, добру  поезију и много пара!

Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “СРЕЋНИ БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ”

ЛОВЋЕН – Ђорђе Врањеш

ИЗ  УГЛА  ПЕСНИКА

ЛОВЋЕН
Пријатељу Здравку Мартиновићу

Између мора и стијења
одлучивао се вијековима Ловћен,
на сиромашкој раскрсници,
којем ће се привољети царству:
плавој љепоти или тврдој слободи.
Ловћен је одабрао непролазност.
Прије Корољева и фон Брауна,
на њему су стари Црногорци
изградили орловски космодром
са којег су својега Светог Владику
међу звијезде упутили.

МОЖЕТЕ

Можете  ме довести пред цијеви,
да поново стрељате оно црвено јујтро,
што сваког прољећа,
умјесто ускршњих јаја сину поклањам.
Можете сад њега прогласити за одрасла човјека
да се не сагињете  кад нишаните,
међу двије плаве звијезде.

Можете скупити  моје преостале живе,
у један вијенац мету,
да прије стигнете на љубавни састанак.

Све ви можете,
Бог зна да вам је моћ, немоћ.

Ђорђе Врањеш

МЕДИТАЦИЈЕ

Не зна дан шта носи ноћ,
нити ноћ зна шта доноси дан.
Обично сазна дан чија  је мисао била,
срцу у засиједи.
Кад дође вријеме да ноћ свуче црну одору,
многи ће дани од стида поцрвењети.

Ђорђе Врањеш

ГУСЛАР

Плакао је историју,
на  струне усукане,
дуго сам вјеровао да вуче коња за гриву,
било ми је жао што му не могу помоћи.
Чинио је то сваке вечери,
по некој навиклој потреби,
док се  није претворио,
у савинуту ћутњу.

Ђорђе Врањеш

Настави са читањем “ЛОВЋЕН – Ђорђе Врањеш”

POLA VEKA —- Marina Adamović

Na klupi u parku, sedelo je dvoje mladih.
Nešto su tiho pričali. Kada su zaćutali,
on je pogledao nju, ona njega.
Zatim, on je okrenuo glavu na drugu stranu,
ona je svoju spustila u krilo.
Privuklo me je ovo dešavanje.
Prišao sam bliže. On je ustao i otišao.
Ona se nije pomerila.
Stupio sam još korak-dva napred.
Nisam ni disao. Već se veče spuštalo,
zatim noć bez ijedne sijalice u blizini.
Šta će biti sa devojkom?
Samo sam gledao i razmišljao.
Ko zna kolko se dugo ovo odigravalo?
Najednom, osetih usporeno svitanje.
Odlučio sam da joj priđem sasvim, ali:
nije bilo devojke, nije bilo klupe, ni parka, ničega!
samo lupanja srca od pre pola veka.

ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ *Драгојло Јовић

ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ

Да ли се некада питаш
Куда пониру реке
Да ли тугу неку носе
Ко душе наше далеке.

Да ли се некада питаш
Куд таласи река плове
Да ли тајне наше носе
За љубави старе, нове.

Да ли реке мутне и далеке
У недрима тајне крију
Ил` на ушћу и увиру
Таласима све прекрију.

И док седиш на обали
Док чемерне мисли имаш
Не говори реци ништа
Издаће те ко у рату
Извидница са бојишта.

Тихо пати и не збори
А таласу што жубори
Реци само лепу причу,
Замоли га да прећути
Кад од њега тајну траже
И кад громко, громко вичу.

Нек бар талас друг ти буде
Па док плови “које, куде”,
Нек крај реке свима каже
Љубавни се јади трпе
Таласи их
Нити лече нити блаже.

Ако суза нека кане
У таласе мутне реке
Замоли је нек је сатре
Нека сузе издајице
У вирове њене затре.

Нек не сазна љубав моја
Да са реком тугу делим
А док речне воде теку
Волећу је бићем целим.

SUDBINA —- Marina Adamović

Pojavih se na određenom mestu
u nepogrešno vreme leta.
Rekli su mi: “Čekaj.”
Jesam, jesam, bez problema.
Posle više čudesnih sati
ustala sam i krenula.
Na to su mi ponovili:
“Čekaj, čekaj, molimo, sačekaj.”
“Sve je u redu,
oprostite, čekam.”
Sledećeg dana,
repriza prethodnog.
Jasno je, jasno,
ja sam nestrpljiva.
Zabavljam se, vadim misli,
dobacujem ih drugoj strani.
Onda sam videla redove ispred
i nekoliko istih grupica iza.
Učtivo sam pitala:
“I vi čekate nešto?”
Skupa je odgovorilo mnogostru
ko čuđenje jedine mene:
“Da, tebe, tebe,
nastavi, plači.”