ЛОВЋЕН – Ђорђе Врањеш

ИЗ  УГЛА  ПЕСНИКА

ЛОВЋЕН
Пријатељу Здравку Мартиновићу

Између мора и стијења
одлучивао се вијековима Ловћен,
на сиромашкој раскрсници,
којем ће се привољети царству:
плавој љепоти или тврдој слободи.
Ловћен је одабрао непролазност.
Прије Корољева и фон Брауна,
на њему су стари Црногорци
изградили орловски космодром
са којег су својега Светог Владику
међу звијезде упутили.

МОЖЕТЕ

Можете  ме довести пред цијеви,
да поново стрељате оно црвено јујтро,
што сваког прољећа,
умјесто ускршњих јаја сину поклањам.
Можете сад њега прогласити за одрасла човјека
да се не сагињете  кад нишаните,
међу двије плаве звијезде.

Можете скупити  моје преостале живе,
у један вијенац мету,
да прије стигнете на љубавни састанак.

Све ви можете,
Бог зна да вам је моћ, немоћ.

Ђорђе Врањеш

МЕДИТАЦИЈЕ

Не зна дан шта носи ноћ,
нити ноћ зна шта доноси дан.
Обично сазна дан чија  је мисао била,
срцу у засиједи.
Кад дође вријеме да ноћ свуче црну одору,
многи ће дани од стида поцрвењети.

Ђорђе Врањеш

ГУСЛАР

Плакао је историју,
на  струне усукане,
дуго сам вјеровао да вуче коња за гриву,
било ми је жао што му не могу помоћи.
Чинио је то сваке вечери,
по некој навиклој потреби,
док се  није претворио,
у савинуту ћутњу.

Ђорђе Врањеш

Настави са читањем “ЛОВЋЕН – Ђорђе Врањеш”

POLA VEKA —- Marina Adamović

Na klupi u parku, sedelo je dvoje mladih.
Nešto su tiho pričali. Kada su zaćutali,
on je pogledao nju, ona njega.
Zatim, on je okrenuo glavu na drugu stranu,
ona je svoju spustila u krilo.
Privuklo me je ovo dešavanje.
Prišao sam bliže. On je ustao i otišao.
Ona se nije pomerila.
Stupio sam još korak-dva napred.
Nisam ni disao. Već se veče spuštalo,
zatim noć bez ijedne sijalice u blizini.
Šta će biti sa devojkom?
Samo sam gledao i razmišljao.
Ko zna kolko se dugo ovo odigravalo?
Najednom, osetih usporeno svitanje.
Odlučio sam da joj priđem sasvim, ali:
nije bilo devojke, nije bilo klupe, ni parka, ničega!
samo lupanja srca od pre pola veka.