Neću ti posvetiti ovu malu pesmu kćeri moja
Posvetiću ti zapečaćenu Knjigu o Ljubavi
Sa petsto poema o Poslednjem
Ostavljam ti je
Kao ključ kojim ćeš osloboditi sebe samu
Jednom
Kad budeš imala godina koliko ja sada
I ja ne budem više tu ( ni moje oči
Da te vide kao nevinost i kad si sama sebi greh)
Lastavice moja
Tek tada je raspečati
Jer nećeš razumeti pre
Sada
Sudila bi mi kao majci brakolomnici
Tada
Pomilovaćeš me kao ženu
I moje pesme biće pomilovanje tebe
Kad poslednji put budeš (po)grešna
Jer si nekome i sebi sjala poznom ljubavlju
I ugasila se
Ugasila
Kao sada ja
Rođena
Tek tada razlomi pečat moje duše
I pusti da te moje pesme teše
I ljube da prođe gde boli
Kad te više ne bude ljubio Poslednji
Tek kad se oprostiš od žene u sebi i ljubavi
Oprostićeš mi mojih petsto poema (neposvećenih ocu tvom)
Ne čitaj ih
Pre nego što prođeš kroz ovo što ne prolazi
Ni kad prođeš
Kćeri moja
Ženo…