Месец: новембар 2016.

PAHULJE BELE – Milovan Petrović

Pahulje bele plešu na vetru, kroz prozor gledam idilu, sivo se nebo spustilo nad nas prosipa belu svilu. Ta bela svila nežna i laka lagano leluja na vetru i svaki put u srcu mome probudi istu setu. Setim se svojih dečačkih dana i starog toploga doma, odsjaja vatre što na zidu igra i zvuka crkvenih … Настави са читањем “PAHULJE BELE – Milovan Petrović”

Pahulje bele plešu na vetru,
kroz prozor gledam idilu,
sivo se nebo spustilo nad nas
prosipa belu svilu.

Ta bela svila nežna i laka
lagano leluja na vetru
i svaki put u srcu mome
probudi istu setu.

Setim se svojih dečačkih dana
i starog toploga doma,
odsjaja vatre što na zidu igra
i zvuka crkvenih zvona.

Setim se majke, mirisa hleba
vranca što sanke vuče,
gladnoga vrabca što hrabro sleti
na prozor naše kuće.

I oca starog uvek se setim
kada sneg počne da pada,
najlepše vreme beše to moje
vreme dečačkih nada.

Pahulje bele padajte samo
sakrijte moju setu,
ostaće samo tragovi moji
dok lutam po belom svetu.

Milovan Petrović

Доброта – Јована Марковић

ДОБРОТА Шта се сматра за честито? Кад је нешто поносито, Кад је увек баш исправно, не кривуда, све је право.   Шта се сматра за поштено? Кад је добро и искрено! Кад је савест наша чиста, кад добротом човек блиста!   Шта се сматра за искрено? Кад сабереш мисли своје, кад ти срце затрепери, кад … Настави са читањем “Доброта – Јована Марковић”

ДОБРОТА

Шта се сматра за честито?
Кад је нешто поносито,
Кад је увек баш исправно,
не кривуда, све је право.
 
Шта се сматра за поштено?
Кад је добро и искрено!
Кад је савест наша чиста,
кад добротом човек блиста!
 
Шта се сматра за искрено?
Кад сабереш мисли своје,
кад ти срце затрепери,
кад  ти душа не замери!
(C) Јована Марковић

Нећу да бригам , хоћу да се играм – Јована Марковић

Нећу да бринем да ли ће ми у руци експлодирати играчка, или због нечије непажње да идем на четири точка. Нећу због нечијих глупости да останем без ока и главе, да будем и нем и слеп и други у бари да ме даве. Нећу да се на мени бес искаљује и да од мене траже … Настави са читањем “Нећу да бригам , хоћу да се играм – Јована Марковић”

Нећу да бринем да ли ће ми
у руци експлодирати играчка,
или због нечије непажње
да идем на четири точка.

Нећу због нечијих глупости
да останем без ока и главе,
да будем и нем и слеп
и други у бари да ме даве.

Нећу да се на мени бес искаљује
и да од мене траже да убијам друге,
нећу да знам бомбу да бацам
људе да остављам пуне туге.

Нећу кад грми и сева
да улицом лутам с пушком,
већ хоћу да останем кући
да се смејем са Душком Дугоушком.

Нећу да као мали
за спас прелазим миље,
нећу да бацам динамит
да палим његове фитиље.

Нећу, разумите нећу,
да учествујем у боју и рату.
Нећу колио људи да убијем
толику добијем плату.

Нећу! Схватите ме,
и можда јесам и мали и сам.
Нећу! Схватите ме,
ја желим само да се играм.

аутор:Јована Марковић

 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ”СВЕТЛОСТ У ТАМИ”СНЕЖАНЕ МИХАЈЛОВИЋ

Дана 04.11.16.године у Народној библиотеци”Симеон Пишчевић” у Шиду одржана је промоција књиге Снежане Михајловић “СВЕТЛОСТ У ТАМИ”.Поред учесника из књижевног клуба”Шид”,учествовали су и ученици О.Ш.”Бранко Радичевић”Шид и музичке школе”Филип Вишњић”Шид. Песникиња Снежана Михајловић Ученице О.Ш.”Бранко Радичевић” Дуња и Тина Колар Ученици музичке школе”Филип Вишњић”Шид Повереник за заступање ПоезијаСРБ и књижевног клуба”Шид” Дарко Колар Детаљи са … Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ”СВЕТЛОСТ У ТАМИ”СНЕЖАНЕ МИХАЈЛОВИЋ”

Дана 04.11.16.године у Народној библиотеци”Симеон Пишчевић” у Шиду одржана је промоција књиге Снежане Михајловић “СВЕТЛОСТ У ТАМИ”.Поред учесника из књижевног клуба”Шид”,учествовали су и ученици О.Ш.”Бранко Радичевић”Шид и музичке школе”Филип Вишњић”Шид14992016_1157439077659827_1971660617079571053_n.
Песникиња Снежана Михајловић
14937252_1157437557659979_6783974243468830443_n
Ученице О.Ш.”Бранко Радичевић” Дуња и Тина Колар
14937364_1157438050993263_6710320315052862501_n

14732404_1157438967659838_9209046811066619906_n

14908241_1157437627659972_3108348317323576711_n
Ученици музичке школе”Филип Вишњић”Шид
14956444_1157437127660022_7954657866807978335_n
Повереник за заступање ПоезијаСРБ и књижевног клуба”Шид” Дарко Колар
14925483_1157437787659956_9164821107568001955_n

14907136_1157437504326651_2023114256361985392_n

14907269_1157437144326687_6174612157778060560_n
Детаљи са промоције

SPALIO SI SOKOLA ~ milka vukic v.

. Zar je zazivjela iz vazduha Bez ljubavi k`o razapeta Magla u pjenu zgrusana S beznadjem bola pomjesana…. . Gleda taj zivot bezzivotni Pout strune pokidani… U beznadju pustinje odbacenu Ili pokidanu knjigu neprocitanu… . Kada ti ugledas odsjaj zvezde Il osjetis dasak u kosi… Znaj; spalio si, zivot, sokola…. Zalit ces rad ega svoga.

.
Zar je zazivjela iz vazduha
Bez ljubavi k`o razapeta
Magla u pjenu zgrusana
S beznadjem bola pomjesana….
.
Gleda taj zivot bezzivotni
Pout strune pokidani…
U beznadju pustinje odbacenu
Ili pokidanu knjigu neprocitanu…
.
Kada ti ugledas odsjaj zvezde
Il osjetis dasak u kosi…
Znaj; spalio si, zivot, sokola….
Zalit ces rad ega svoga.

ODBACENA ~ milka vukic v.

. Dok u njenoj dusi voce zri Ljubi zivot koji zivi…. .… Umilnom prasinom je dotices Da “neduzno” tugu prekrijes… . Za sve to neznas povoda, Neodgovorne odluke ti pobrkale loncice… . Odbacenoj, klica ljubavi je istrgnuta, Grca krvlju – bez krvotoka. . Bol se klupcasto namotava… Zaledjeni zivot se vidno blokira….. . Dok uz … Настави са читањем “ODBACENA ~ milka vukic v.”

.
Dok u njenoj dusi voce zri
Ljubi zivot koji zivi….
.…
Umilnom prasinom je dotices
Da “neduzno” tugu prekrijes…
.
Za sve to neznas povoda,
Neodgovorne odluke ti pobrkale loncice…
.
Odbacenoj, klica ljubavi je istrgnuta,
Grca krvlju – bez krvotoka.
.
Bol se klupcasto namotava…
Zaledjeni zivot se vidno blokira…..
.
Dok uz pesmu cekas nove dane
Potonuces brze nego sto ti svane.
.
Odbacena ce se uzdici…
Nikad joj neces “bit” ukloniti.

 

DA TE ČUVAM – Milovan Petrović

Da te čuvam i da pazim za dane što jesen nosi da te imam kao dragulj sa injem u svojoj kosi. Da ti osmeh lice krasi da proleće s tobom živim i kad jesen naša dođe sa maglama svojim sivim. Kad isperu kiše jesen i nestane žuta boja i tad želim radost jutra da si … Настави са читањем “DA TE ČUVAM – Milovan Petrović”

Da te čuvam i da pazim
za dane što jesen nosi
da te imam kao dragulj
sa injem u svojoj kosi.

Da ti osmeh lice krasi
da proleće s tobom živim
i kad jesen naša dođe
sa maglama svojim sivim.

Kad isperu kiše jesen
i nestane žuta boja
i tad želim radost jutra
da si uvek samo moja.

————————–

Zato ti se sada kunem,
čuvaću te dok ne umrem.

Milovan Petrović

Plač – Milan Gluščević

Oduvek sam voleo Kako lažeš Kako tražiš iako ti Ništa ne nedostaje. Zato se zavali Obustavi paljbu Ovoga jutra.   A sutra, samo plač , Kao nejač Nekog tamo drugog sveta Tiho će da te voli. Reci, zar ne zaboli Kad si slab?

Oduvek sam voleo

Kako lažeš

Kako tražiš iako ti

Ništa ne nedostaje.

Zato se zavali

Obustavi paljbu

Ovoga jutra.

 

A sutra, samo plač ,

Kao nejač

Nekog tamo drugog sveta

Tiho će da te voli.

Reci, zar ne zaboli

Kad si slab?

ROB ~ milka vukic v.

  . Imas li oci na ledjima… Dusa ti pod petama… Da li se zlu radujes, Djubre I korov pozlacujes… . Savest te ne dotice, S demonima se glasno dovikujes… Njemu dusa grca tvoju izdaju Kosti se same savijaju… . Jos boli otisak kisne kapi, U vazduhu kisika nema…. I noc tisinu razara Kao da … Настави са читањем “ROB ~ milka vukic v.”

 
.
Imas li oci na ledjima…
Dusa ti pod petama…
Da li se zlu radujes,
Djubre I korov pozlacujes…
.
Savest te ne dotice,
S demonima se glasno dovikujes…
Njemu dusa grca tvoju izdaju
Kosti se same savijaju…
.
Jos boli otisak kisne kapi,
U vazduhu kisika nema….
I noc tisinu razara
Kao da erupciju otvara.
.
Rob je tvoga igranja,
Patnja mu predaha nema,
Oduvek se vjerovalo:
Vraca se pakost obostrano.

SADAŠNJOST – Milovan Petrović

U budućnost da gledam neću skrivena je iza sutra, prošlost da menjam ne mogu nestala je ovoga jutra. Sve što mogu da činim mogu u ovom trenu, mogu da menjam svet ili da se izgubim u njemu. Mogu baš sve mogu, u trenu što večnost traje, prošlost je fikcija samo: Budućnost? … Ja ne znam … Настави са читањем “SADAŠNJOST – Milovan Petrović”

U budućnost da gledam neću
skrivena je iza sutra,
prošlost da menjam ne mogu
nestala je ovoga jutra.

Sve što mogu da činim
mogu u ovom trenu,
mogu da menjam svet
ili da se izgubim u njemu.

Mogu baš sve mogu,
u trenu što večnost traje,
prošlost je fikcija samo:
Budućnost?
… Ja ne znam šta je.

Sadašnjost postoji samo
i zato sad hoću sve,
ona je jedino stvarna
i ona zauvek traje.

Milovan Petrović