Добродошли!
Možda mi se samo učinilo danas da sam ti u masi prepoznao lice. Možda mi se samo slika iz prošlosti prikazala na tren na kraju ulice. Možda si se samo malo prošetala bezobrazno, drsko kroz sećanja moja. Možda si me na tren vratila u prošlost kako bi me zavela opet kosa tvoja. —————– Možda… … Настави са читањем “MOŽDA – Milovan Petrović”
Možda mi se samo
učinilo danas
da sam ti u masi
prepoznao lice.
Možda mi se samo
slika iz prošlosti
prikazala na tren
na kraju ulice.
Možda si se samo
malo prošetala
bezobrazno, drsko
kroz sećanja moja.
Možda si me na tren
vratila u prošlost
kako bi me zavela
opet kosa tvoja.
—————–
Možda…
…ali neka.
Ti znaš da te srce
još voli i čeka.
Milovan Petrović
ЈОШ ОВА ПЕСМА Песме више ја да пишем нећу, Нека ветар носи стихове и риме, Одавно ништа не личи на срећу, Душе охладнеле, отоплиле зиме. И све је мање трагова у снегу, Оних што у мени будили су срећу, А погледом брижним, ко срне у збегу, Знали су шта желим, а шта волет нећу. Ни … Настави са читањем “ЈОШ ОВА ПЕСМА – Драгојло Јовић”
ЈОШ ОВА ПЕСМА
Песме више ја да пишем нећу,
Нека ветар носи стихове и риме,
Одавно ништа не личи на срећу,
Душе охладнеле, отоплиле зиме.
И све је мање трагова у снегу,
Оних што у мени будили су срећу,
А погледом брижним, ко срне у збегу,
Знали су шта желим, а шта волет нећу.
Ни улице наше нису више исте,
Нити лишће бреза шушти као свила,
По плочнику градском сенке су од људи,
Са сновима одлазе, нико их не буди.
Песме скоро и не чита нико,
Злуради се само још радују њима,
Витлајући мачем да на писца крену,
А да песми незнају шта је у корену.
Моје песме за весеље нису,
Из њих капље превише горчине,
Као сок корена што слепац посече,
Па му из те ране, само туга тече.
Рана љута корену ће срасти,
Из њега ће младо стабло нићи,
Ал ожилјци остаће да трају,
Да стихови будућих на прошле сећају.
© Драгојло Јовић