СЕЛО МОЈЕ, ГАВРАНОВО ГНЕЗДО
Село моје оплакују кише,
Јер у њему нема никог више,
Само неки нови су чувари,
Миш по земљи, на небу Гаврани.
Гледам поља, трава не кошена,
Воћњацима старим, воћка осушена,
Не чују се звона од оваца,
По авлији змија, језиком палаца.
Настави са читањем “СЕЛО МОЈЕ, ГАВРАНОВО ГНЕЗДО – Драгојло Јовић”