Добродошли!
Probude se i sad strasti i u jesen cvet procveta, još u meni iskra plama a skoro mi šezdeseta. Govore mi iza leđa trebalo bi da se stidim da sam davno ostario, a ja samo bolje vidim. Sad ne gledam kao nekad standardi se stari ruše osvoji me sada samo sva lepota ženske duše. Osvoji … Настави са читањем “PROBUDE SE I SAD STRASTI – Milovan Petrović”
Probude se i sad strasti
i u jesen cvet procveta,
još u meni iskra plama
a skoro mi šezdeseta.
Govore mi iza leđa
trebalo bi da se stidim
da sam davno ostario,
a ja samo bolje vidim.
Sad ne gledam kao nekad
standardi se stari ruše
osvoji me sada samo
sva lepota ženske duše.
Osvoji me ta dobrota
što iz tebe isijava
pa se strasti opet bude
to je ona ljubav prava.
I u jesen cvet procveta
od prolećnog duže traje
zvezda što se zadnja pali
sve do zore svetlost daje.
Milovan Petrović
Krhka i nežna, ranjenog srca, usnula sama u svome snu. Budna sanja daleke snove, da nekoga voli i neko da voli nju. Ruska princeza,časna i čedna, misli je stežu kad padnu noći. Tad slana suza potapa nebo utkano brižno u njene oči. Rođena kasno, u pogrešno vreme, liku je njenom mesto u knjizi, … Настави са читањем “Zarobljena u vremenu – Nenad Đekić”
Krhka i nežna, ranjenog srca,
usnula sama u svome snu.
Budna sanja daleke snove,
da nekoga voli i neko da voli nju.
Ruska princeza,časna i čedna,
misli je stežu kad padnu noći.
Tad slana suza potapa nebo
utkano brižno u njene oči.
Rođena kasno, u pogrešno vreme,
liku je njenom mesto u knjizi,
što je napisa nekad Jesenjin
napojen vinom, bedan u krizi.
Zaneta, brižna šeta kraj reke,
na vodi je oslikan mesec u noći.
sa nadom šapće reči te pesme:
“Čekaj me, ja ću sigurno doći.”