Месец: август 2016.

IZ POCETKA…

Iz pocetka, svasta mi se nesto pocinje iz pocetka. Sve je staro i izbledelo, samog se sebe zasitilo. Duge su posivele, isprane upornom vladavinom besmisla. Talasi su zanemeli; Plime i oseke odgegale su u hibernaciju. Niceg nema da vrtlozi ustajale strasti. Pseto je meso gramzivo prozdralo, ostaje mu samo gola kosta da je u nedogled … Настави са читањем “IZ POCETKA…”

Iz pocetka,
svasta mi se nesto pocinje iz pocetka.
Sve je staro i izbledelo,
samog se sebe zasitilo.
Duge su posivele,
isprane upornom vladavinom besmisla.
Talasi su zanemeli;
Plime i oseke odgegale su u hibernaciju.
Niceg nema da vrtlozi ustajale strasti.
Pseto je meso gramzivo prozdralo,
ostaje mu samo gola kosta da je u nedogled glodje,
kao sto vreme glodje nase dotrajale duse.
Pustinja,
svuda je oko nas.
A u nama zgariste snova.
Manicno razgrcem natalozenu garez
u potrazi za iskrom nade.
Negde, tek na dnu svekolike prljavstine,
doticem joj umornu zilu.
Napipavam bilo.
Damari su sve tisi.
Ona umire poslednja,
ali kada izdahne, svi nasi uzdasi
i svi nasi krici,
nece je moci vaskrsnuti…

DUGA NOĆI – Milovan Petrović

Duga noći hoćeš skoro proći kada prođeš ti odnesi tminu, rujna zoro hoćeš skoro doći hoćeš li nam doneti vedrinu. Zraci sunca dal’ će ogrejati ove naše napaćene duše, da li ćemo ikad moći reći: “Ono loše, to bilo je juče”. Da li će se oblaci razići sunce dal’ će ponovo da sine, svoje zrake … Настави са читањем “DUGA NOĆI – Milovan Petrović”

Relaterad bild

Duga noći hoćeš skoro proći
kada prođeš ti odnesi tminu,
rujna zoro hoćeš skoro doći
hoćeš li nam doneti vedrinu.

Zraci sunca dal’ će ogrejati
ove naše napaćene duše,
da li ćemo ikad moći reći:
“Ono loše, to bilo je juče”.

Da li će se oblaci razići
sunce dal’ će ponovo da sine,
svoje zrake da li će prosuti
po poljima moje domovine.

Milovan Petrović

ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА АУТОРА ЈОВАНА БОШЊАКОВИЋA

Дана 21.08.2016.г. у ресторану “ДАЛАС” у Беркасову одржана је промоција збирке песама Јована Бошњаковића под називом”РУМЕНИЛО УМИЉАТОГ ЛИЦА”. Са поезијом Јовице Бошњаковића срели смо се у више заједничких збирки песама које је до сада објавио. Сада је добра прилика да направимо процену између тих песама и ових које улазе у ову књигу. Понесен љубављу , … Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА АУТОРА ЈОВАНА БОШЊАКОВИЋA”

Дана 21.08.2016.г. у ресторану “ДАЛАС” у Беркасову одржана је промоција збирке песама Јована Бошњаковића под називом”РУМЕНИЛО УМИЉАТОГ ЛИЦА”.14102707_1311727912194299_7565872737702551727_n

Са поезијом Јовице Бошњаковића срели смо се у више заједничких збирки песама које је до сада објавио. Сада је добра прилика да направимо процену између тих песама и ових које улазе у ову књигу.
Понесен љубављу , овом нашом питомом, плодном , сремском . Одгојен жуљевитим паорским рукама родитељским. У сазвежђу плодних њива засејаних жутим благом кукуруза и хлебне пшенице ….(из рецензије Веселина Вучковића)

14051685_1311683508865406_3347108516870286390_n

14068232_1311682928865464_1944589669692740858_n

О АУТОРУ-

Јован Бошњаковић, рођен је 3. Новембра 1955 године, у сремском селу Илинци, од оца Ђорђа и мајке Љубице. Основну школу похађао је у свом селу и у Шиду. У Сремској Митровици је завршио школу ученика у привреди, смер угоститељство. Дуго година је радио у свој струци све до одласка у заслужену пензију,а осим тога као радно активан и сада као пензионер активно се бави земљорадњом и слови као један од напреднијих произвођача у својим Илинцима…(из белешке Снежана Михајловић-Песникиња)
14054034_1311732945527129_3624657434502983186_n

14055008_1311682712198819_8250119614127152783_n

14064044_1311681715532252_4340398043266863556_n

14064182_1311728438860913_5042926250534021314_n

14088663_1311682088865548_3821608286839527808_n

14088689_1311733798860377_6633097409675735024_n

14100354_1311684348865322_489044807063380031_n

14102574_1311728905527533_9220512645799559998_n

Prodavac magle

Skloni mi se s puta iz vidnog polja, ti nikad nisi bio i ne možeš biti ni mala kockica u mozaiku moga života. Skloni se, zaklanjaš mi Mjesec ne vidim Nebo i hladno mi je. Hladno.Hoću Sunca. Prodavci magle su prevaziđena fela, ali, svejedno, makni se, Sunca bih htjela. Kupi kartu u nepovrat, pretvori se … Настави са читањем “Prodavac magle”

Skloni mi se s puta
iz vidnog polja,
ti nikad nisi bio
i ne možeš biti
ni mala kockica
u mozaiku moga života.
Skloni se,
zaklanjaš mi Mjesec
ne vidim Nebo
i hladno mi je.
Hladno.Hoću Sunca.
Prodavci magle
su prevaziđena fela,
ali, svejedno, makni se,
Sunca bih htjela.
Kupi kartu u nepovrat,
pretvori se u sjenku
i izgubi se u
vlastitoj prodavnici magle
u crnom fraku i cilindru
kao sva fina stvorenja pakla
otiđi u svoj podzemni dvor
i hrani se krvlju
izumrlih vrsta.
Ovaj svijet je pretrpan
prodavcima magle.
Iluzionisti ne prolaze.
Magovi nemaju posla.
Skloni se.
Hladno je.I smetaš mi
dok tražim kroz tu maglu put.
I hladno je.
Istrošene riječi po meni padaju
i hladnoća kroz njih probija
kao kroz zakrpe starog kaputa.
Skloni se,
ne muti bistrinu rijeke
dan je sunčan i nebo plavo je
ne remeti boje na slici,
ti nisi ni sunčan dan
ni plavo nebo
ni kap bistre rijeke
što ljubomorno čuva i grli
obale dvije,
ti si fino stvorenje
u crnom fraku i cilindru
što dolazi ravno iz pakla,
prodavac mogle,
jedan od nepregledne gomile
i zato idi,
makni se,
nestani što prije,
zbog tebe hladno je,
hladno, a Sunce bi da sija.

  ©   Nevenka Savić Alispahić

NE TRAŽI ME – Milovan Petrović

  Ne traži me u noćima ne šapući moje ime ja sam samo pesnik tuge jer tužne su moje rime. Ne poklanjaj srce svoje čoveku što doći neće jer ja lutam u snovima tražeći bar malo sreće. Ne čekaj me svakog dana vozovi su davno stali svoje karte prema sreći odavno smo drugim dali. Ne … Настави са читањем “NE TRAŽI ME – Milovan Petrović”

 

Relaterad bild

Ne traži me u noćima
ne šapući moje ime
ja sam samo pesnik tuge
jer tužne su moje rime.

Ne poklanjaj srce svoje
čoveku što doći neće
jer ja lutam u snovima
tražeći bar malo sreće.

Ne čekaj me svakog dana
vozovi su davno stali
svoje karte prema sreći
odavno smo drugim dali.

Ne čekaj me jer to boli
donosim ti samo tugu
idi dalje ostavi me
pruži ruku kao drugu.

Ne nosi me u snovima
ostavi me neka patim
jer u bolu svom ću tebe
u svom stihu da pozlatim.

Milovan Petrović

SRCE ~ milka vukic v.

  . Grci se srce raskomadano, Krvlju rida- Istu  usisava… – Neces puta zastranjena. . Grudi pucaju, Disaj izdise, Uzdah moli da stane… – Neprestaje,,,kuca I dalje. . Tup bol srce okiva Strune ga u dusu uplecu… Sad i nju urnisu. – Srce srcu srce zateze. . Stani srce, Iskljuci sve uzde razuzdane, Ropot moli da … Настави са читањем “SRCE ~ milka vukic v.”

 

.

Grci se srce raskomadano,

Krvlju rida-

Istu  usisava…
–

Neces puta zastranjena.

.

Grudi pucaju,

Disaj izdise,

Uzdah moli da stane…
–

Neprestaje,,,kuca I dalje.

.

Tup bol srce okiva

Strune ga u dusu uplecu…

Sad i nju urnisu.

–

Srce srcu srce zateze.

.

Stani srce,

Iskljuci sve uzde razuzdane,

Ropot moli da sagori…
–

Gura srce dalje…zivot jos traje

NE VERUJ – Milovan Petrović

Ne veruj u noći što poklonih tebi i u moje laži tebi izrečene jer ovo su dani kad bežim od sebe i kad tvoje grudi jastuk su za mene. Ne veruj ni pesmama mojim one su priče za sebe u njima prošlost je moja i nisu pisane za tebe. Ne veruj ni oku mome kada … Настави са читањем “NE VERUJ – Milovan Petrović”

Relaterad bild

Ne veruj u noći što poklonih tebi
i u moje laži tebi izrečene
jer ovo su dani kad bežim od sebe
i kad tvoje grudi jastuk su za mene.

Ne veruj ni pesmama mojim
one su priče za sebe
u njima prošlost je moja
i nisu pisane za tebe.

Ne veruj ni oku mome
kada te sneno gleda
sve je to navika stara
ja sam ti čovek od leda.

Ne veruj, ne veruj ništa
i ove priče su laži
srce se boji povreda novih
jer samo ljubav, ljubav traži.

Ne veruj, ne veruj meni
jer ja sam uplašen samo
suviše povreda nosim u sebi,
a samo želim da sanjamo.

Milovan Petrović

KIŠNE SU JESENI NAŠE – Milovan Petrović

Kišne su jeseni naše prošla su mnoga leta dani su kraći i sivi pa nas obuzme seta. Sećanja naviru naglo na naše prošle dane vreme nas pregazi brzo a molio sam ga da stane. Sad žuto lišće svud je opalo sa zelenih grana jesenje nebo je tmurno i svo je u szama. I nebo plače … Настави са читањем “KIŠNE SU JESENI NAŠE – Milovan Petrović”

Relaterad bild

Kišne su jeseni naše
prošla su mnoga leta
dani su kraći i sivi
pa nas obuzme seta.

Sećanja naviru naglo
na naše prošle dane
vreme nas pregazi brzo
a molio sam ga da stane.

Sad žuto lišće svud je
opalo sa zelenih grana
jesenje nebo je tmurno
i svo je u szama.

I nebo plače za letom
tuguje i ono sa nama
proći će i ova jesen
sa jutrom u maglama.

Zatim će proći i zima
i njeni snegovi beli
proleće doći će rano
da nas ponovo veseli.

A leto ko svako leto
kada nam ponovo dođe
sunčano toplo i lepo
brzo će ko život da prođe.

Milovan Petrović

LJUBAV NADZIVI SEBE ~ milka vukic v.

.Ne skida pogled, Hladne ruke se znoje, Sve u njoj se kida… Izbliza ga nenadano ugleda. Pozelje rec dve da izusti, Glasne zice su zanemele… (“Ona” odnekud mu prilazi) Zubima za vazduh sebe pridrzava…. Ovlas ” nju” je pogledao… Potom oci spusta, Sedi, ne pomera se… U trenu munjevito zenice im se spojise Ona je … Настави са читањем “LJUBAV NADZIVI SEBE ~ milka vukic v.”

.Ne skida pogled,

Hladne ruke se znoje,

Sve u njoj se kida…
Izbliza ga nenadano ugleda.

Pozelje rec dve da izusti,

Glasne zice su zanemele…

(“Ona” odnekud mu prilazi)

Zubima za vazduh sebe pridrzava….

Ovlas ” nju” je pogledao…

Potom oci spusta,

Sedi, ne pomera se…

U trenu munjevito zenice im se spojise

Ona je prestala I da dise…

Dusa u cvoru cvorova

Nadmocnim trzajom lance joj kida…

Posljednjim atom se pokrece

Okrece …odlazi u nedodjiji tone….

.

Mozak se nadima.

Paucina u njemu sve para…

Cvrce rane prepecene…

Ljubav nadzivi sebe…

Sahranjeno i mrtvo boli najbolnije.

JA ĆU TE ŽELETI OPET – Milovan Petrović

Poželeh da sam kamičak negde na obali mora pa da te onako bezobrazno bocnem u nežna stopala tvoja. Poželeh da sam stena greben što viri iz mora pa da se na njega nasučeš kraj mene da budi te zora. Poželeh da sam pena na vrhu talasa tvoga i da nas vetrovi nose daleko iz ljudskog … Настави са читањем “JA ĆU TE ŽELETI OPET – Milovan Petrović”

Relaterad bild

Poželeh da sam kamičak
negde na obali mora
pa da te onako bezobrazno bocnem
u nežna stopala tvoja.

Poželeh da sam stena
greben što viri iz mora
pa da se na njega nasučeš
kraj mene da budi te zora.

Poželeh da sam pena
na vrhu talasa tvoga
i da nas vetrovi nose daleko
iz ljudskog vidokruga.

Poželeh da sam ostrvo
na Tihom okeanu
i sve što želim imati na sebi
želim te imati samu.

Imam ja još mnogo želja.
Ma… ne treba baš biti proklet
kad mi se sve ove želje ostvare
ja ću te želeti opet.

Milovan Petrović