Добродошли!
ТРН У ЛЕЂИМА Фали ми један болни трн у леђима, инат у корацима, љубав под веђама…. И брод са кормилима преживелих од оркана, од посаде духова које ових дана носим у кутовима старога капута… Хоћу да са њима, далеко одлутам… Крај Огњене земље, до Северног мора… Фали ми пар белих крила да им будем зора, … Настави са читањем “ТРН У ЛЕЂИМА….Миладиновић Сандра”
ТРН У ЛЕЂИМА
Фали ми један болни
трн у леђима,
инат у корацима,
љубав под веђама….
И брод са кормилима
преживелих од оркана,
од посаде духова
које ових дана
носим у кутовима
старога капута…
Хоћу да са њима,
далеко одлутам…
Крај Огњене земље,
до Северног мора…
Фали ми пар белих крила
да им будем зора,
ил’ можда капетан,
до плавих врлети?
Фали ми тај укус ветра,
да ме тебе сети!
(с) Миладиновић Сандра
ХАРАШ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА Међу звездама хараш а спаваш… Може ли се и то? Час око месеца обитаваш, a час као падаш на тло? Дал’ ти све то радиш, ил’ неко теби сличан, покушава пажњу да ми скрене…? Дал’ ти све то чиниш, на начин недоличан, или ме заварава време? Можда већ дуго, ни не постојиш … Настави са читањем “ХАРАШ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА…..Миладиновић Сандра”
ХАРАШ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА
Међу звездама хараш
а спаваш…
Може ли се и то?
Час око месеца обитаваш,
a час као падаш на тло?
Дал’ ти све то радиш,
ил’ неко теби сличан,
покушава пажњу да
ми скрене…?
Дал’ ти све то чиниш,
на начин недоличан,
или ме заварава време?
Можда већ дуго,
ни не постојиш или тек
постајеш свестан себе?
Можда усамљен робујеш
у маси што те ко’ трњем
упорно гребе?!
Међу звездама хараш и
поскакујеш, од великих
до малих кола…
И тако се разигран радујеш,
или ми се све то чини
због овог бола….
У грудима!?
(с) Миладиновић Сандра
Povorka je crna, a nebe je belo, Dok suze, u svim tim kristalnim ocima, Dokazuju da kao zatvorena vrata, srce ima kljuc. Povorka je crna, a nebo svo sija. Ptice iz krosanja jos ne znaju da lete, Ali zato pevaju svoje tajne svakome koga se sete. Povorka je crna, a nebo se smeje. … Настави са читањем “Crna Povorka”
Povorka je crna, a nebe je belo,
Dok suze, u svim tim kristalnim ocima,
Dokazuju da kao zatvorena vrata, srce ima kljuc.
Povorka je crna, a nebo svo sija.
Ptice iz krosanja jos ne znaju da lete,
Ali zato pevaju svoje tajne svakome koga se sete.
Povorka je crna, a nebo se smeje.
Sunce kao jedini ratnik seta visoko nad glavama ispod sesira,
A mi, puzimo u crnome odelu, u redu bez kraja
Povorka je crna, a neba, neba nigde nema.
Prosli su sati onoga veselja,
Prosli su dani ljubavi i smeha,
Ali povorka, nigde, kraja nema,
Samo jedna, tuzna, u pogledu, izgubljena cesta.