Дан: 16. октобар 2015.

Porcelanski dečak-Radmila Nastić Antanasijević

O koliko puta ćeš poljubiti staklo, misleći da ljubiš moje lice,dečače od porcelana! I živećeš tako tužno i usamljeno, na kraju police mog ormara. I sve dok jednoga dana budeš poželeo da te nema, ne zbog tuge i ne zbog stakla, već zbog sebe sama; bacićeš se na pod, tu pred mojim nogama i razbiti … Настави са читањем “Porcelanski dečak-Radmila Nastić Antanasijević”

O koliko puta ćeš
poljubiti staklo,
misleći da ljubiš
moje lice,dečače od porcelana!
I živećeš tako
tužno i usamljeno,
na kraju police mog ormara.
I sve dok jednoga dana
budeš poželeo da te nema,
ne zbog tuge i ne zbog stakla,
već zbog sebe sama;
bacićeš se na pod,
tu pred mojim nogama
i razbiti u hiljadu komada.
Aja,ja ću plakati ko sada.

U GODINI NI DAN

Poželim umorna Da mi se da od života godina Ili bar u  godini dan samo za mene Zaželim i zažalim Jer sve bi moje  nestalo U toj godini ili danu Ne bih bila ničija mati Ni ljubav Ni željena žena Niti se čemu  radovati Niti zbog čega zaplakati     I šta bih sa danom … Настави са читањем “U GODINI NI DAN”

Poželim umorna

Da mi se da od života godina

Ili bar u  godini dan samo za mene

Zaželim i zažalim

Jer sve bi moje  nestalo

U toj godini ili danu

Ne bih bila ničija mati

Ni ljubav

Ni željena žena

Niti se čemu  radovati

Niti zbog čega zaplakati

 

 

I šta bih sa danom i životom

Jalovim i praznim

Porazile  bi me moje odmorne i uzaludne  ruke

Zar nikom ne treba ni jedna njihova milost

Ni prsti u kosi deteta

Ni dlan na prsima i trbuhu dragoga

Kud bih sa njima

I sa sobom ostavljenoj sebi

 

 

I da mi se umornoj da u godini dan

I u danu sat da budem samo svoja

Odbila bih

I da mi se da da biram ponovo da se rodim

Ponovo  bih birala isto

Opet bih bila žena

Voljena od deteta

Željena od muškarca

i umorna od sebe

 

copyright © Nena Miljanović