Месец: јун 2015.

Živeo je jedan dan
kao treptaj, ili san.
K’o iz bajke, lepi cvet,
kao laste vešti let.

Trajao je samo tren
ružičasto obojen.
Krasio k’o reku most,
kao cvetak, bumbar gost.

Visoko bi poleteo
i radio šta bi hteo.
Njegov bio čitav svet,
igrom svojom zauzet.

Nad izvorom, nad potokom
svoju senku gled’o okom.
Divio se svom “odelu”,
i boji po celom telu.

Prekidao na tren let,
da poseti lepi cvet.
Krasio ga na tren samo,
da je još tu tek da znamo.

Lepi leptir nije skot,
voleo je svoj život.
Tako kratak kao tren,
ružičasto obojen.

Mali leptir, cveta svat,
nije znao šta je rat.
Živeo je samo tren,
svim bojama obojen.

U životu bio gost,
krasio je reke most.
Već uveče dole pao,
i prašina već postao.

 

Zato slušaj savet moj,

takav je i život tvoj

pa poseti svaki cvet,

da ti život bude lep.

 

Milovan Petrović

–

Ne čekaj me majko moja
na vratima svakog dana
da se vratim kući našoj,
sada mi je dom kafana.

Ne čekaj me i ne tuguj
srce mi je puno rana
pomoći mi neće moći
rujno vino nit’ kafana.

Ne čekaj me otišao sam
da potražim svoju sreću
našao je nigde nisam,
k’o gubitnik doći neću.

Ne čekaj me stara moja
već se za me Bogu moli,
da prebolim ovu tugu,
ti znaš da te tvoj sin voli.

Ne čekaj me majko mila
sad kad me je ostavila
zbog nje slušam pesme tužne,
gudalo mi tugu svira.

Ne čekaj me, ja ću doći
kada ova tuga prođe
kad zalečim srcu rane,
kad proleće opet dođe.

Milovan Petrović

–