vrabac se uvukô pod kišni prsnik
mravi su trčali ludo kroz sebe
ribe su plovile kô olujno lišće
.
ne recite kako je jeza
naznačila
urlik vasione
Добродошли!
vrabac se uvukô pod kišni prsnik mravi su trčali ludo kroz sebe ribe su plovile kô olujno lišće . ne recite kako je jeza naznačila urlik vasione
vrabac se uvukô pod kišni prsnik
mravi su trčali ludo kroz sebe
ribe su plovile kô olujno lišće
.
ne recite kako je jeza
naznačila
urlik vasione
Bila je noć. Bila je tiha noć. Bila je prekrasna tiha noć. Bila je prekrasna tiha noć od stakla. Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo. Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju smrt. Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da … Настави са читањем “Rekvijem od stakla — Marina Adamović”
Bila je noć.
Bila je tiha noć.
Bila je prekrasna tiha noć.
Bila je prekrasna tiha noć od stakla.
Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo.
Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju smrt.
Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju smrt pod zatvoreno nebo.
Bila je jedina tiha noć od prekrasnog stakla.
Bila je.
Staklo se rasprslo na unapred poznati broj zgaslih lampiona.
Глас свевишњег Варнице секире прште по храсту Храст разапет у облику крста Светлост благости бљесну кроз муњу Свети лик сија на пању Над Блацем Врбовац сјаји Чудо, глава светитеља благосиља с пања Црква расте ,из чеоних јама Арханђел свети,над стрелом нишана. Чудо свето икона страшна цркву подиже Подне озвања,свевишња стопа стиже. Аутор:Никола Гигић
Глас свевишњег
Варнице секире прште по храсту
Храст разапет у облику крста
Светлост благости бљесну кроз муњу
Свети лик сија на пању
Над Блацем Врбовац сјаји
Чудо, глава светитеља благосиља с пања
Црква расте ,из чеоних јама
Арханђел свети,над стрелом нишана.
Чудо свето икона страшна цркву подиже
Подне озвања,свевишња стопа стиже.
Аутор:Никола Гигић
požele nas priroda i stvori nas i nazva čovekom večnu patnju tela a smrt patnje – da li je ljubav
požele nas priroda i stvori nas
i nazva čovekom večnu patnju tela
a smrt patnje – da li je ljubav
Peko LALIČIĆ VESNICI ŽIVOTA – 1 Pregazi polja i vode i u pohode mi dođe nedohvat ptica ptica svevida san ptica ptica radosnica na glavi joj kapa od zlata krila svilom uvila noge prstenovala pa glasom progovara – nahrani me mesečinom napoj me belim snom prespavaj u mojoj pesmi osvanućeš pod omorikom na vrelim nedrima … Настави са читањем “Peko Laličić, VESNICI ŽIVOTA – 1”
Peko LALIČIĆ
VESNICI ŽIVOTA – 1
Pregazi polja i vode
i u pohode mi dođe
nedohvat ptica
ptica svevida
san ptica
ptica radosnica
na glavi joj kapa od zlata
krila svilom uvila
noge prstenovala
pa glasom progovara –
nahrani me mesečinom
napoj me belim snom
prespavaj u mojoj pesmi
osvanućeš pod omorikom
na vrelim nedrima drage
Песма Рајице Драгићевића, „Оде отац“ подељена је на четири песничке целине које се нижу у сликама. Преплићу се сан и збиља, преображавају се времена у свршене и несвршене видове, смрт односи један живот, али остаје нешто „да трепери и зелени у ваздуху изнад грања, изнад лишћа, изнад трава.“ Песник страхује од „нигдине“ у коју отац … Настави са читањем “Одлазак у нигдину или привид сновиђења – Славица Зељковић”
Песма Рајице Драгићевића, „Оде отац“ подељена је на четири песничке целине које се нижу у сликама.
Преплићу се сан и збиља, преображавају се времена у свршене и несвршене видове, смрт односи један живот, али остаје нешто „да трепери и зелени у ваздуху изнад грања, изнад лишћа, изнад трава.“
Песник страхује од „нигдине“ у коју отац одлази, тражи утеху у вери да смрт није крај.
Из привида у привид, премеривши погледом пределе из којих је очева сенка ишчезнула, мири се са „оним који све види, чује и зна.“
Па ипак, болан и неспреман се суочава са неминовношћу пролазности свега овоземаљског. „Скрушен“ и „камен“ теши се песничком визијом реинкарнације очеве душе која и даље живи, успиње се и кружи тражећи „дом свој нови што ће мир, топлину и радост небеску да пружи.“
Песма је надахнута, стихови саздани од префињених емоција које су исказане језиком песника, верујућег човека и мудраца.
Peko LALIČIĆ MOJ AFORIZAM: NORMALNO JE ŠTO NAŠI MOZGOVI NISU SIROVINE, ALI ZAŠTO SU SIROVINE NAŠI MOZGOVI?!
kap suze u pesmi potapa hiljadu pokoljenja teši me samoća teši me samoća dok se ne slije još bezbroj njih iz pera
kap suze u pesmi potapa hiljadu pokoljenja
teši me samoća
teši
me
samoća
dok se ne slije još bezbroj njih iz pera
treba sačekati reč koja će nas probuditi ubivši vreme
treba sačekati reč koja će nas probuditi ubivši vreme
bila je noć Mesec i mir . priroda otvori čelična vrata . istrča urlik podzemnog sveta . do samog jezgra vasione
bila je
noć
Mesec
i
mir
.
priroda otvori
čelična vrata
.
istrča
urlik
podzemnog sveta
.
do samog jezgra
vasione