Дан: 9. децембар 2009.

SRCE LOSOSA

 

Ironijom kraja pre svakog  postanka

u poslednjem plesu pobede  života,

zaplovio losos, u inat , rad’  opstanka

protivu svih sila, planina, golgota…..

 

Sa idejom besmrtnom, naoružan kreće

kompasom i mapom, ka izvoru svom;

struja ta ga mami, on, posustati neće,

a,zna da progutan biće u vrtlogu tom.

 

Ironijom da srlja ka plićaku kobi

u poslednjoj igri uzvišenog kraja,

on pliva kroz talas, što mu snagu drobi

slatkom nemilošću, u večnosti spaja.

 

Zaglibljen u ljubav predaje se činu,

rasplamsane vode vapajima muti,

u poslednjoj kapi kad drhtaji minu

polaže svoj život, prkoseći smrti.

 

Čudna je to reka što mu život tvori,

i nevažno sve je dok ka cilju strada

i dok kuca smelost da  uzvodno plovi

ka izvoru svome, on ustaje i pada,

 

ironijom istom , do svršetka se bori

lososovim srcem para vode ledne,

i poslednji trzaj nadljudski da stvori,

zadnju snagu topi u  zaveslaje vredne.

 

Sa besmrtnom mišlju i da mora biti

kraja pre početka nasmejan on pliva

taj losos prehrabri, u plićaku će sviti

gnezdo mu i raku ,večnost koju sniva.