Tišina….čuje se otkucaj starog sata.
Svaki udarac bolno odzvanja.
Boli me duša moja dođoška,
Večiti krivac i dalje pokušava da sanja.
Ne prekidajte zvuk klavira
Dok poznate mi note svira.
Boli me duša moja sanjiva,
Kap po kap….krv se u potocima sliva.
Nerazumne reči napadaju dušu,
Obična igra velikih demona.
Na pragu sam pakla,a u duši raj,
Znam da ničemu nisam kriva!
Ne okrećite glavu, dela govore sve,
Dok ispod veđa naslućujem kez.
Ne ubijajte strune što odsviraše
Moj poslednji životni ples.
Nisam kriva…i nisam ja…
Razbijaju se reči o hladne hridi.
Ni eho ne odzvanja, gluvo je vreme,
Ostadoh sama u tišini!