ISTINA
Umačem ivice košmara u temperu istine.
Ne otimajte mi njene bistre rezove;
da prerežem grkljane i pretesne vezove
dahom gorkih slasti- mane i vrline….
Koričam strane bezdana u akvarel kanona.
Pustite me u odaje koje utamničiše ljubav;
da izvidam jasne i tajne rane koje gubav,
dodirom svile skriva i ostanem tek’ ona,
koja se bacila sa galerije sopstvenih ideala.
Ne kradite mi to pero u kosi što leluja;
da njime dočekam tresak raspetih oluja
i slatko-čemerni pad na osmehe budala.
Aleksandra Mladenović,2009.