Дан: 7. децембар 2009.

….djeco pakla… – Ksenija

Gdje su vam duše ….djeco pakla… i iz koje tame vadite nož? Oči vam sjaje ubilačkim plamom, i jedna misao…”grlo pod nož”! Gdje su vam duše …djeco pakla… i čije snove pretvarate u javu? Oko vas su samo marame crne, svaki vas samrtni živi stvor kune. Gdje su vam duše …djeco pakla… iz čijih utroba … Настави са читањем “….djeco pakla… – Ksenija”

Gdje su vam duše

….djeco pakla…

i iz koje tame vadite nož?

Oči vam sjaje ubilačkim plamom,

i jedna misao…”grlo pod nož”!


Gdje su vam duše

…djeco pakla…

i čije snove pretvarate u javu?

Oko vas su samo marame crne,

svaki vas samrtni živi stvor kune.


Gdje su vam duše

…djeco pakla…

iz čijih utroba vadite sjeme?

Pokora će jednom i vas da stigne,

svaku preklanu dušu Bog će da zbrine.


Gdje su vam duše

…djeco pakla…

i zašto nosite ubilačko breme?

Vaše su žrtve – vašom rukom pokošene

i nijemi ćute poput stjene.


Gdje su vam duše

…djeco pakla…

i tko za vas stvori taj koljački zov?

Umjesto mrtvih – živi će da zbore,

da nikad ne ugasne osvete poj!


U tami mnogi, k´o i na javi,

proklinju mjesto, datum i godinu rođenja.

Zbog drugih ostadoše i duhom osiromašeni,

dok vječno će da žive u okovima mraka…

Ali, pitanje ostaje….

….gdje će vam duše….

…djeco đavoljeg pakla!!!

TEBI – Ksenija

U mojim su očima suze svetlucale, i dodir ljubavi u meni budio divne snove. Tvoje su ruke tražile moje. Pogled nam je bio prepun reči dok ćutali smo obadvoje. Tišina je bila puna slatke strasti. Ljubila sam tebe i ništa više nije moglo u stvarnost da me vrati. I neću da se kajem što voleh … Настави са читањем “TEBI – Ksenija”

U mojim su očima

suze svetlucale,

i dodir ljubavi

u meni

budio divne snove.


Tvoje su ruke

tražile moje.

Pogled nam je bio prepun reči

dok ćutali smo obadvoje.


Tišina je bila

puna slatke strasti.

Ljubila sam tebe i ništa više

nije moglo

u stvarnost da me vrati.


I neću da se kajem

što voleh slepo.

Još uvek,duboko u meni,

žive sećanja

na proleće, more i jedno leto!

ODA KРИЗИ…….Александра Младеновић

ODA  КРИЗИ     Криза ме дрма када немам ‘леба, опасно сам се црна на њега навукла… Само једна дозица ‘леба ми треба, јој, како бих се са њега и чиме свукла?   Панично ме тресе када немам кредита, па просећи  у бирое и шалтере  трчим… Одговарам дајте, шта год  ме неко пита и радо бих … Настави са читањем “ODA KРИЗИ…….Александра Младеновић”

ODA  КРИЗИ

 

 

Криза ме дрма када немам ‘леба,

опасно сам се црна на њега навукла…

Само једна дозица ‘леба ми треба,

јој, како бих се са њега и чиме свукла?

 

Панично ме тресе када немам кредита,

па просећи  у бирое и шалтере  трчим…

Одговарам дајте, шта год  ме неко пита

и радо бих око гуше руке да им згрчим…

 

Лако је црвићу ког криза не ждере,

са удице сваке тај, уме да спадне…

Ал ‘тешко је људу, да банане бере,

са дрвета шљиве, а очи му гладне…

 

Ампутацијом образа можда се и спасе,

имунитет стиче одмах преко ноћи….

Док сви кризом копне, он цветаће, зна се,

хирургија само, ту, може му помоћи…..

 

 

Шта мени, па, може та кризетина нека?

Прљавој,без прашка, бар ми душа чиста..

Без ње никад не би еволуирала у човека,

већ чекала свој крај, к’о у тегли глиста..

 

 

Носиље смо вредне  томе нема збора,

сваки дан по јаје на ваздуху и води…

Ти, ако си бољи, изађи из тог лавора,

кавез је на фарми пут коки ка слободи…

 

 

Само ме још плаши ума нашег криза,

благослов је прави, све ти вазда лепо..

Ни торањ у Пизи, већ у торњу Пиза,

будалама с дипломом  да се дивим слепо…

 

 

Веле,пусти те  кризе,ево новог чуда,

смислили су већу, свињогрип већ хара…

Крмачама светским поста тесна груда,

ма, док село гори нек’се чешља стара…

 

 

Немојте, тај вирус да преживим нећу,

нек’ остане песма лек за кризе мање…

На Балкану ,само запалићу му  свећу,

зезнућу га-одо’  у  друго агрегатно стање!

 

 

 А,Ви?

 

Šta mi donosi sutra? – Ksenija

Komade mog života nalazim po hladnim bespućima daleko od ostalih pogleda. Raspuknute i ostavljene iluzije plutaju praznim horizontom ne ostavljajući tragove postojanja. Ne, ja nisam znala da krećem na put bez povratka. – šta mi donosi sutra? Da, šta mi donosi novo svitanje? Da li život ili novu smrt? Umirati po hiljadu puta, biti ostavljen … Настави са читањем “Šta mi donosi sutra? – Ksenija”

Komade mog života

nalazim po hladnim bespućima

daleko od ostalih pogleda.

Raspuknute i ostavljene iluzije

plutaju praznim horizontom

ne ostavljajući tragove postojanja.

Ne, ja nisam znala

da krećem na put bez povratka.

– šta mi donosi sutra?

Da, šta mi donosi novo svitanje?

Da li život ili novu smrt?

Umirati po hiljadu puta,

biti ostavljen usputnim, slučajnim prolaznicima…

…lutalicama, sumnjivim licima.

Tražiti pomoć u gluvo vreme,

vreme koje neumorno teče i stvara

samo deo neke druge, tuđe prošlosti.

Ne, ne sviće novo jutro,

već ova noć je večna.

Ipak, kroz plašt magle i tmine

iz daljina dopire glas budućnosti…

…šta mi donosi sutra?