Дан тера у мрак . А мрак у праскозорије
Ја уморан од животних комбинација Склупчан као фетус чекам скелеџију да ме пребаци у Ад
Сви наши путеви су бљутави и блатњави пуни срџбе и страха
А магистрала пуна крви, свих рано отишлих на починак
Где ужитак одмора прелази у физички страх од непознатог Бол сличну рађању, среће код умоболних
Свих згрожених видно усплахирених доласком нових идеја Пристиглих од .Склупчаних фетуса
Код скелеџије који будан плаче Неверујући шта мртав гледа
Све то у сумрак рађања сна мртвих љубавника луде природе
(Прочитано: 20 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.089.565 пута)