ОПЕЛО ЗА САДАШЊОСТ – КОЗИЋ САША

Будан дочекујем зору,

растрзан и у души болестан.

Гори ми тело у ватри

исконског страха.

Поседела коса ,

не од старости,

ни од мудрости,

већ од болести и страха.

Не видим срећу,

видим пропаст нашу.

Будни спавамо

док гује утробу нашу једу,

у сласти својој не пију воду

већ крв нашу ,

затровaну блудом

и прљавим новцем.

Уплакaној српској деци

уместо суза

жуч из очију

им бије.

Видим , губимо нас,

нашу душу,

земљу,

историју,

све ,

зарад демонске сласти.

Уби нас лудост

и проклетство наше.

Све смо бацили под ноге

зарад мало богатства и страсти.

Прошлост плаче,

док садашњост

умртвљена

ћути и гледа.

Преци нам се у гробу преврћу

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić