Док јездим кроз звезде , мисли ми плове тихо , као време , ка вечности што у смирај тече тек рођеног јутра .
Тамо , где време траје дуго , где почетак ни крај не постоје , где пламен свеће и тихи уздаси молитве још увек трепере ,тамо је мир .
Мир душе , спокој рањеног тела шири се небом.
А молитва лети , кроз истину и време , луцидно носећи тишину откуцајима вечног срца , срца страдалог Исуса
(Прочитано: 23 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.069.392 пута)
