Добродошли!
Boli me duša, daleko tvoj bol, Nije ti dobro, mene ne miluješ, Ja živet’ ne mogu kada ti boluješ, Za sebe ne znam a ne vidim tebe, Pa koja to može pomoć da ti bude, Ona pomoć prava od dalekog mene ? Da ozdravi tebe, da ublaži boli I najveći lek primi od onog što … Настави са читањем “BOL – Slobodan Jevremović”
Boli me duša, daleko tvoj bol,
Nije ti dobro, mene ne miluješ,
Ja živet’ ne mogu kada ti boluješ,
Za sebe ne znam a ne vidim tebe,
Pa koja to može pomoć da ti bude,
Ona pomoć prava od dalekog mene ?
Da ozdravi tebe, da ublaži boli
I najveći lek primi od onog što voli
Tebe, ljubavi moja …
(Bgd, 23.okt.2017)
NISAM OTIŠ’O KRUG SAM OBIŠ’O, ZAPITAO NJU ZA NEZNANU ISTINU, TERETNU ODAVNU, I OPET SAM TU, KOD TEBE SAM TU. (Bgd,23.okt.2017)
NISAM OTIŠ’O
KRUG SAM OBIŠ’O,
ZAPITAO NJU
ZA NEZNANU ISTINU,
TERETNU ODAVNU,
I OPET SAM TU,
KOD TEBE SAM TU.
(Bgd,23.okt.2017)
Ne znam u snovima da li sam lep u tvojim slikama sanjanih lepota, da li je dodir najdraže duše dovoljan da otvori vrata života i one ti odavne nanete boli da prenese sasvim i da se poruše onome najviše koji te voli, pa sa mnom da snivaš, lepote uživaš, i one naše, najlepše duše, nove … Настави са читањем “DODIR – Slobodan Jevremović”
Ne znam u snovima da li sam lep
u tvojim slikama sanjanih lepota,
da li je dodir najdraže duše
dovoljan da otvori vrata života
i one ti odavne nanete boli
da prenese sasvim i da se poruše
onome najviše koji te voli,
pa sa mnom da snivaš,
lepote uživaš,
i one naše,
najlepše duše,
nove i jedine,
dodire …
(Bgd, 22.okt.2017.)
Cvetovi opali i dalje mirišu neki na bagrem, neki na tebe, a grane se gole i stalno uzdišu i stalno ih sanjam, pitaju mene, onda si opet, kada ćeš opet, doći u carstvo ljubavi naše da cvetove nove rodjene čuvaš dok ne mirišu i radost donesu, ljubavi moja… Oni nestali cvetovi, oni su naši svetovi … Настави са читањем “NESTALI CVETOVI – Slobodan Jevremović”
Cvetovi opali i dalje mirišu
neki na bagrem, neki na tebe,
a grane se gole i stalno uzdišu
i stalno ih sanjam, pitaju mene,
onda si opet, kada ćeš opet,
doći u carstvo ljubavi naše
da cvetove nove rodjene čuvaš
dok ne mirišu i radost donesu,
ljubavi moja…
Oni nestali cvetovi,
oni su naši svetovi
novih najlepših saznanja,
i onih java, i onih sanja,
i tamo i ovde,
blisko, daleko,
tišinom onde
i glasno dovde,
mila moja.
(Bgd, 22.okt.2017)
Trepti sudbina životnog lika a travka najlepša ostaje sama i treptajem pita kad god je prilika, kad mnogo se volimo, kuda sa nama … (Bgd,20.okt.2017)
(Bgd,20.okt.2017)
Nije dovoljno reći ti hvala za sve pomoći koje si dala iz svoje duše lečila mene, na pute me vratila, više no sebe, da volim te najzad, voljenu davno, iz snova onih i misli odavno krišom o tebi i lepoti tvojoj, o duši duše što nigde je nema, i sada ja živim a tuga drema … Настави са читањем “NIJE DOVOLJNO “HVALA” ZA POVRATAK ŽIVOTU – Slobodan Jevremović”
(Bgd,21.okt.2017)
* Foro -Internet, art obrada -DarkoNismo na svetlima da bismo glumili igramo sebe, iskreno, jasno, ovde smo stalno da bi se ljubili, da ćuteće reči svi čuju glasno sve naše istine i sva saznanja da ljubav nam traje i pre našeg znanja, da želja si moja i pre postojanja kada je zvezda najlepšeg sjaja sišla na binu pravo iz raja … Настави са читањем “SVETLOSTI NAŠE POZORNICE – Slobodan Jevremović”
Nismo na svetlima da bismo glumili
igramo sebe, iskreno, jasno,
ovde smo stalno da bi se ljubili,
da ćuteće reči svi čuju glasno
sve naše istine i sva saznanja
da ljubav nam traje i pre našeg znanja,
da želja si moja i pre postojanja
kada je zvezda najlepšeg sjaja
sišla na binu pravo iz raja
i tek posle nežno rodila mene
pa nakon mene donela tebe
na pozorje ovog podija života,
pod svetlima da se obasja lepota
tebe prezlatne, mene i nas,
A svetla na kraju kad se ugase
ostajemo, uživamo dalje životne talase,
mila večita moja…
(Bgd,20.okt.2017)
Zašto te sanjam, zašto te živim, odgovor ne znam, samo se divim kako si lepa, mila i slatka, duša predobra,nežna i glatka i moja si samo, to iskreno znaš. Možda ne sanjam, možda ne živim, ti zvezdu gledaš a vidiš mene, ti samo tražiš da mene i tebe radosne nadješ i ljubav nam daš. Možda … Настави са читањем “MOŽDA JA – Slobodan Jevremović”
Zašto te sanjam, zašto te živim,
odgovor ne znam, samo se divim
kako si lepa, mila i slatka,
duša predobra,nežna i glatka
i moja si samo, to iskreno znaš.
Možda ne sanjam, možda ne živim,
ti zvezdu gledaš a vidiš mene,
ti samo tražiš da mene i tebe
radosne nadješ i ljubav nam daš.
Možda ja jesam, možda i nisam,
al’ jesi ti sreća, najmila moja,
i voli zvezdu i ljubi mene,
sve reči hvale iz noći snene
čuvaj i uzmi i miluj mene,
mila moja, za uvek, za nas.
(Bgd,19.okt.2017)
*Foto -Internet, art obrada -Darko
Stigla je jesen, toplina lepa, K’o leto da je, sunca sve više, Ali znam ja vrlo, uskoro kiše, Pa hodam i mislim o nadi nada Da tebe vidim, sutra il’ sada, Pa opet ranjenog, povredne duše, Da jedino snagom tvojom me lečiš Od svih tebi reči pesme mi skupiš I od njih zrake sačiniš, pustiš, … Настави са читањем “LEK PRE KIŠA JESENI – Slobodan Jevremović”
Stigla je jesen, toplina lepa,
K’o leto da je, sunca sve više,
Ali znam ja vrlo, uskoro kiše,
Pa hodam i mislim o nadi nada
Da tebe vidim, sutra il’ sada,
Pa opet ranjenog, povredne duše,
Da jedino snagom tvojom me lečiš
Od svih tebi reči pesme mi skupiš
I od njih zrake sačiniš, pustiš,
Toplotom duše I nežne ruke,
Da mogu dalje, da mogu bolje,
Da zamolim tebe, povratim sebe,
Da snagu vratim, iskrenost volje,
Uz onaj tvoj meni poznati,
Čarobno lep, predrag i nežan,
Trajno najduži,
Od tvoje ljubavi,
Lek.
(Bgd, 19.okt.2017)
Još čujem ritam disanja tvoga predatog tajni, lepoti našoj, i poemu ljubavi notama ispevanoj o novom saznanju, o novim pesmama sa okolnih procvalih drveća bagrema, i divnih mirisnih livada života, onda … A pesme divne iz tvoje duše, uzdahe najlepšeg novog saznanja, veoma volim, razumem, sanjam, shvatam k’o srnu neku ranjene duše što ovde se … Настави са читањем “TVOJI UZDASI – Slobodan Jevremović”
Još čujem ritam disanja tvoga
predatog tajni, lepoti našoj,
i poemu ljubavi notama ispevanoj
o novom saznanju, o novim pesmama
sa okolnih procvalih drveća bagrema,
i divnih mirisnih livada života,
onda …
A pesme divne iz tvoje duše,
uzdahe najlepšeg novog saznanja,
veoma volim, razumem, sanjam,
shvatam k’o srnu neku ranjene duše
što ovde se skriva na ramenu mome
i voli da voli, i sanja da sanja,
i šapće i priča, miluje se, ćuti,
da, one što volim najviše,
za koje sam večno zahvalan,
veoma tvoje,
volim najlepše,
uzdahe.
(Bgd, 15.okt.2017)