(Bez naslova)

Please wait...

МЕСЕЧИНА ИЗНАД ЦИРИХА – Лепа Симић         

Месец догорева
сребро расипа
блиста са истока
божански траг рађања.

Чежњом растргнуто свитање

Очима хоћу све да обухватим
и схватам
кад једном уђеш у овај град
као у зачарани свет
више не можеш изаћи

Волим моју улицу
зелену оазу мира и лепоте

Често се растужим
што незнанце срећем
никог из завичаја

Тихо улазим у стан
сушим росу са ципела
док ме поглед као уздрхтала врба
односи
у вир носталгије

Замерило би ми срце
да те се не сетим

земљо моја

111 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.