CIKLUS – FEBRUAR 2013. — Marina Adamović

24 zamišljam klatno sata tako duboko, tako slikovito da na kraju dana shvatim moj se život go-di-na-ma-po-nav-lja u ritmu mo-no-to-ni-je moje srce od-bro-ja-va iste događaje u označenim intervalima udari u gong i nastavlja po starom toliko starom da drvena kutija istim ritmom pucketa klatno sata zamišlja mene uvlači mi se u dah tamo-amo-ah-aj kroz staklo … Настави са читањем “CIKLUS – FEBRUAR 2013. — Marina Adamović”

24

zamišljam klatno sata
tako duboko, tako slikovito
da na kraju dana shvatim
moj se život go-di-na-ma-po-nav-lja

u
ritmu
mo-no-to-ni-je
moje srce od-bro-ja-va
iste događaje

u označenim intervalima udari u gong
i
nastavlja
po starom

toliko starom
da drvena kutija istim ritmom pucketa
klatno sata zamišlja
mene
uvlači mi se u
dah
tamo-amo-ah-aj

kroz staklo kutije razmenjujemo poglede
i mrzimo se
– uzajamno
vučem klatno zadnjom snagom
ono meni cima aorte

najednom  – tišina

mnogo mi je prijatnije
i nikad
po
gub
nije

kamin(n)gs

MOJA PESMA – Miladinovic Sandra

MOJA PESMA Sta ce tebi moja pesma, otkucaji srca moga, moje zebnje, moja ljubav, uplasices se od toga….?! Sta ce tebi magla jutra, kojom doci ces do mene, ta iskonska snaga duha, to ne lici bas na tebe…?! Sta ce tebi moje oci, sto iskrenost ne skrivaju, zavodjenje i ne uce, rodjenjem ga otkrivaju…?! Sta … Настави са читањем “MOJA PESMA – Miladinovic Sandra”

223914_3921050271982_1993145795_n

MOJA PESMA

Sta ce tebi moja pesma,
otkucaji srca moga,
moje zebnje, moja ljubav,
uplasices se od toga….?!

Sta ce tebi magla jutra,
kojom doci ces do mene,
ta iskonska snaga duha,
to ne lici bas na tebe…?!

Sta ce tebi moje oci,
sto iskrenost ne skrivaju,
zavodjenje i ne uce,
rodjenjem ga otkrivaju…?!

Sta ce tebi moje ruke,
sto vape za milovanjem,
bar proveri ti do sutra,
snagu duha mirovanjem…?!

Sta ce tebi moje kose,
da ih mrsis ko poznate,
dal’ u tebi casti ima,
pa dah nek ti i pozlate…?!

Nije teska moja pesma,
ni koraci moji sneni,
i te moje puste zelje,
vec putevi izgubljeni!!!

Grad gde ljubav ne putuje,
ne postoji, nit ce ikad,
ali, ljudi ne slusaju,
ko da zivot nije bitan!!!

Zato zelja ovog jutra,
vodi me gde srce hoce,
vetrovi se tu susrecu,
ritam pesme, rajsko voce!

© Miladinovic Sandra

Sjena sijeni-sijen

na podu sred kose crvene sjedi žene sijen sjeni sijen   sred sunca sred kose ko kruška bremenita sjedi žene sijen sjeni sijen   na podu besprostorno sred odsjaja sjedi žene sijen sjeni sijen   maglovito linije tijela rubi žene sijeni sjen rubi sijen   s vatrom niz kosu gori žene sijen, sijeni sijen   … Настави са читањем “Sjena sijeni-sijen”

na podu sred kose crvene

sjedi žene sijen

sjeni sijen

 

sred sunca sred kose

ko kruška bremenita

sjedi žene sijen

sjeni sijen

 

na podu besprostorno

sred odsjaja

sjedi žene sijen

sjeni sijen

 

maglovito linije tijela rubi

žene sijeni sjen

rubi sijen

 

s vatrom niz kosu

gori žene sijen, sijeni sijen

 

ko kruška bremenita

rađa žene sijen, sijeni sijen

 

zarubljena sjećanjem kao kišni dan

na podu sjedi žene sijen

sjena sijeni – sijen

 

ka kapi prolazi ka kapi sijen

sjena sijeni – sijen

prvom riječju obasjana

govori žene sijen

sjena sijeni-sijen

 

kao ‘dobro jutro’ sjena sijeni riječ

sred riječi sjedi sjena sijeni sijen

sjedi žene sijen, sjena sijeni-sijen

 

sred odsjaja sijen

sred sijeni riječ

Ograničeni beskraj

Klješta riječi fosilni izrazi okovi poezije postojeće granice   ne postoji ništa jer ne vidimo ništa ništa isto   samo psihogram fragmentarnog bića laž nasuprot istine nadzvjezdanog svoda   što ipak mora biti kvadratom trpeze o gladi sa zvijezdama mrvama hljeba sa čašom polupunom polupraznom na ivici sa desne strane ograničeni beskraj

Klješta riječi

fosilni izrazi

okovi poezije postojeće

granice

 

ne postoji ništa

jer ne vidimo ništa

ništa isto

 

samo psihogram

fragmentarnog bića

laž nasuprot istine

nadzvjezdanog svoda

 

što ipak mora biti

kvadratom trpeze o gladi

sa zvijezdama mrvama hljeba

sa čašom polupunom polupraznom

na ivici sa desne strane

ograničeni beskraj

Kome se čini da to jesam ja ….. Marina Adamović

ne nisam tužna, ni umorna, ni bedna nisam naga-tamna-jama ne! kome se čini da to jesam ja neka me razotkrije i videće šta? apsolutno n i š t a ne dam se ja izvrnuta sam i mrtva ali ipak jupka krompirova z l a t i c a kamin(n)gs

ne
nisam tužna, ni umorna, ni bedna
nisam
naga-tamna-jama
ne!
kome se čini da to jesam ja
neka me razotkrije
i videće
šta?
apsolutno
n
i
š
t
a
ne dam se ja
izvrnuta sam i mrtva
ali ipak
jupka
krompirova
z
l
a
t
i
c
a

kamin(n)gs

MILJENICA – Miladinović Sandra

MILJENICA Pitala je miljenica Sara svoju baku dal je bila mama! Pa, kako ne, odgovori baka, ko je onda tvojoj majci majka? A, kad si joj majka bako draga, zašto si nam daleko beztraga, nisi mlada i sede si kose, od kada se tako majke nose?! I ja sam ti srećo bila mlada, duge kose … Настави са читањем “MILJENICA – Miladinović Sandra”

SARA

MILJENICA

Pitala je miljenica Sara svoju baku
dal je bila mama!
Pa, kako ne, odgovori baka,
ko je onda tvojoj majci majka?
A, kad si joj majka bako draga,
zašto si nam daleko beztraga,
nisi mlada i sede si kose,
od kada se tako majke nose?!
I ja sam ti srećo bila mlada,
duge kose i vitkoga stasa,
gazela mi ravna bila nije,
al, kad starost stupi sve to skrije!
Zato živi svaki dan ko zvezda,
sijaj jako iz majčinog gnezda,
sokoli se, širi krila svoja,
o životu uči mila moja!!!
Jer jednom ćes i ti na put poći,
tvojoj majci zasuziće oči,
ali, tako znaj da biti mora,
uz tebe je uvek majka tvoja!
Gleda Sara i beše joj jasno,
ali, pomisli- nikada nije kasno!
Moja bako ja ću ti pomoći,
tvoje stare podmladiću oči,
naći ću lek preko sedam gora,
i nestaće svaka tvoja bora,
ići ćemo u šetnju do grada,
bićes mlada bako moja draga!
Igraćemo žmurke u šumarku,
pretvoriću tvoj život u bajku!
E, u bajci to jedino može,
hvala kćeri i tebi moj Bože!
U zagrljaj pade baki Sara,
a, od toga nema lepšeg dara!!!

© Miladinović Sandra

Jednostavnost stvarnosti — Marina Adamović

bilo je previše stvarno da bih išta bacila u more i previše lažno da bih igde skrila smeštaj srca ptice talas pra početka sveta ispisuje tajnu anđela bez maske . život prepoznaje smrt smešeći se slično cvetu koji pupi . nebo voda oda ćarlijanja ve tra tra g g desamja-a? kamin(n)gs  

bilo je previše stvarno
da bih išta bacila u more
i previše lažno
da bih igde skrila
smeštaj
srca ptice
talas pra
početka
sveta
ispisuje tajnu anđela bez maske
.
život prepoznaje smrt
smešeći se slično
cvetu
koji
pupi
.
nebo
voda
oda
ćarlijanja ve
tra
tra
g
g
desamja-a?

kamin(n)gs

 

Пеко Лаличић, ОДЕ ВАТРИ www.youtube.com/watch?v=tEIDP7oH20k…

Peko Laličić – Izgovaram sebe, Ode vatri – YouTube ► 7:07► 7:07 www.youtube.com/watch?v=tEIDP7oH20k 07.07.2012. – Отпремио/ла Anuska Dragan збирка песама: Изговарам себе циклус: Оде ватри аутор: Пеко Лаличић издавач: ПЦ – Лаб, Бијело Поље за издавача: Слободан Зоран …

Peko Laličić – Izgovaram sebe, Ode vatri – YouTube
► 7:07► 7:07
www.youtube.com/watch?v=tEIDP7oH20k
07.07.2012. – Отпремио/ла Anuska Dragan
збирка песама: Изговарам себе циклус: Оде ватри аутор: Пеко Лаличић издавач: ПЦ – Лаб, Бијело Поље за издавача: Слободан Зоран …

VAZDUH KOJI DISEM – Miladinovic Sandra

VAZDUH KOJI DIŠEM Vazduh koji dišem nekada ponestaje, i ništa drugo mi tada ne preostaje, nego da zažmurim i stisnem dlanove uz staklo prozora što gleda napolje, i polako suzbijem sve strahove duše, i srušim sve brane što me silno guše… Ali, taj tren, čini se, tako dugo traje, i dok polako klizim dlanovima oknom, … Настави са читањем “VAZDUH KOJI DISEM – Miladinovic Sandra”

zaboravljena

VAZDUH KOJI DIŠEM

Vazduh koji dišem nekada ponestaje,
i ništa drugo mi tada ne preostaje,
nego da zažmurim i stisnem dlanove
uz staklo prozora što gleda napolje,
i polako suzbijem sve strahove duše,
i srušim sve brane što me silno guše…
Ali, taj tren, čini se, tako dugo traje,
i dok polako klizim dlanovima oknom,
spuštam se na pod i dišem duboko,
fali samo jedan stisak tople ruke,
jedna nežna reč za sve moje muke…
Znam da želja velika je poput okeana,
pa se zato patim i ustajem sama…
Kažem sebi, ništa zato, biće boljih dana…
ali, tako, kroz suze, preko svojih rana,
kristalno je jasno, sviće zora rana…
suncem obasjana…kad ću svoju dušu
otvoriti tebi, sve drugo su laži
to, nipošto nebih….

PUSTA NADA….

© Miladinović Sandra