Добродошли!
Pesniče moj dragi, opčinjavaš me.. znaš? Šta sam postigla u životu? Šta? Rodila se, umirala, et cetera, et ce te ra po uobičajenom toku bitisanja.. ali sada sam konačno shvatila ništa se na dâ ob-jas-ni-ti ništa sem slabog drhtanja tla pod kojim smo ja i ti? ili…. ili ne mogu nam opisati … ali i … Настави са читањем “LEPOTA NERAZUMEVANJA — Marina Adamović”
Pesniče moj dragi, opčinjavaš me..
znaš?
Šta sam postigla u životu? Šta?
Rodila se, umirala, et cetera, et ce
te
ra
po uobičajenom toku bitisanja..
ali
sada sam konačno shvatila
ništa se na dâ ob-jas-ni-ti
ništa
sem slabog drhtanja tla
pod kojim smo
ja
i
ti?
ili….
ili
ne mogu nam opisati …
ali i
opčinjenost
drhti!
tajna je tajna nad taj
nama -a reč je grob?
Ne?
kamin(n)gs
Život koji zjapi između sna što u dan se skri. Dok čežnja dušu napi željama uvelim. Godine plama! Korak vođen pogledom tih ikona na zidu sama oivičava blaženstvo nevinih.
Život koji zjapi
između sna što u dan se skri.
Dok čežnja dušu napi
željama uvelim.
Godine plama!
Korak vođen pogledom tih
ikona na zidu sama
oivičava blaženstvo nevinih.
МИРИС БОЖУРА И сто живота да имам, шта ће ми, када ова бол ме стално кида, и када сам срећна, раздире ме, Српкињи дно је очнога вида…..?! Тканицу оставњам недоткану, кошуљу белу недовежену, ја песму остављам недопевану, и реку жеља недоречену…. Небом пролећу јата птица, гнезда сплићу и гаје младе, одзвања цвркут Божјим гајевима, а, … Настави са читањем “МИРИС БОЖУРА – Миладиновић Сандра”
МИРИС БОЖУРА
И сто живота да имам, шта ће ми,
када ова бол ме стално кида,
и када сам срећна, раздире ме,
Српкињи дно је очнога вида…..?!
Тканицу оставњам недоткану,
кошуљу белу недовежену,
ја песму остављам недопевану,
и реку жеља недоречену….
Небом пролећу јата птица,
гнезда сплићу и гаје младе,
одзвања цвркут Божјим гајевима,
а, једно звоно на трен застаде….
Суза ми крену, срце задрхта,
скрштених руку умирем и ја,
Косовка дева видаше ране,
а, мене тамо на пољу нема….
Звоно Грачанице болно зајеца,
ехо се одби око планете,
а, ја се молим у Лазарици,
за правду и милост неверни свете…?!
Каква се гамад скупила над нама,
и ко је заставу покопао стару,
а, мирис божура неко је уклео,
Арбанас док је дирао у рану?!
Неверниче, са ђаволом семе сејеш,
просипаш дукате и оргијаш,
цериш се и смејеш убогима,
у фраковима црном заставом вијеш…?!
Жељно љубави поље таласа,
као немирно море се мрешка,
одзвањају гласови давне прошлости…
Кораком сени бол је још тежа…
Витез у оклопу на белом ату,
у сусрет му јури лепа Ленка,
косу је густу дугу расплела,
у белој кошуљи да га сачека……
Јелек јој вежен срмом проткан,
опанци пресни, кроз осмех сузе,
у рукама јој свежи божури….
Он застаде и венац узе….
Шири се мирис божура небом,
брзином светлости до звезда стиже,
на Косову пољу витез до витеза,
Кнез Лазар заставу љубави диже….
© Миладиновић Сандра
Борислава Дворанац С А М А Тмина жеље и ти јава и плес лептира попут мачета предем ушушкавам се у загрљај над празном постељом _________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
С А М А
Тмина
жеље
и ти
јава
и плес лептира
попут мачета предем
ушушкавам се
у загрљај
над празном постељом
_________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац Х В А Л А Желим бити најдраже цвеће у твојој коси и мисао прва и последња јутро исплести ноћ ушушкати желим бити а ти одлазиш звездама уз пој харфе лети голубе лети дарујем ти пут остајем да сањам био си дан лети не жали хвала ти за сан _________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково … Настави са читањем “Борислава Дворанац, Х В А Л А”
Борислава Дворанац
Х В А Л А
Желим бити
најдраже цвеће
у твојој коси
и мисао
прва и последња
јутро исплести
ноћ ушушкати
желим бити
а ти одлазиш
звездама
уз пој харфе
лети голубе
лети
дарујем ти пут
остајем
да сањам
био си дан
лети
не жали
хвала ти за сан
_________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
СЛАТКЕ РЕЧИ Нећу слатке речи овог јуна, некада сам без цензуре била, годила ми је и лажна свила, али, изненада никоше ми крила! Нећу слатке речи овог јуна, ни доброту да бацам у ветар, тек лажима да гледам кроз прсте… Нек ми шапат мрси косе густе!!! Нећу слатке речи овог јуна, оне скупљене у задњем … Настави са читањем “СЛАТКЕ РЕЧИ – Миладиновић Сандра”
СЛАТКЕ РЕЧИ
Нећу слатке речи овог јуна,
некада сам без цензуре била,
годила ми је и лажна свила,
али, изненада никоше ми крила!
Нећу слатке речи овог јуна,
ни доброту да бацам у ветар,
тек лажима да гледам кроз прсте…
Нек ми шапат мрси косе густе!!!
Нећу слатке речи овог јуна,
оне скупљене у задњем кварту,
маглу која заклања ми Сунце….
Нек мудрошћу моју душу такну…
Нећу слатке речи овог јуна,
издала сам себе некад давно,
погрешне сам изабрала руке…
Или, ми се можда није дало…?!
Нећу слатке речи овог јуна,
док мирише липа око мене,
златну крошњу лахор населио,
стварност тече лако ми кроз вене!!!!
© Миладиновић Сандра
Promiče poput pokretnog platna Prostrtih prozirnih paravana Prevoja prkih, pruženih polja Pitoma pljevaljska panorama. Pomislim, padni! Prigrli pašnjak Preturi plastove postrojene Pošalji pogled preko padina Pozdravi pastire premorene. Preleti poput preglasne pjesme Pučinom pokrivene proplanke Probudi prije promuklog pjetla Pastirice pljevaljske palanke. Prelazim preko prašnjavog puta Podine pokošene promiču Preskačem prućem … Настави са читањем “Pljevaljski pejzaži”
Promiče poput pokretnog platna
Prostrtih prozirnih paravana
Prevoja prkih, pruženih polja
Pitoma pljevaljska panorama.
Pomislim, padni! Prigrli pašnjak
Preturi plastove postrojene
Pošalji pogled preko padina
Pozdravi pastire premorene.
Preleti poput preglasne pjesme
Pučinom pokrivene proplanke
Probudi prije promuklog pjetla
Pastirice pljevaljske palanke.
Prelazim preko prašnjavog puta
Podine pokošene promiču
Preskačem prućem prošaran plot
Prelijepu pljevaljku prosiću.
Pristajem, prva prilika padne
Prodaću pustoš pješčanih plaža
Putniče pođi, poslušaj pjesmu,
Poj predivnih pljevaljskih pejzaža.
Борислава Дворанац, ПРОНАЂИ МЕ Данас небо парфемише траву олуја мирише данас ме нећеш наћи магла тражи пут до прозора мог летим у сунчане долине чека ме господар сна ___________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац,
ПРОНАЂИ МЕ
Данас небо
парфемише
траву
олуја мирише
данас ме
нећеш наћи
магла тражи пут
до прозора мог
летим
у сунчане долине
чека ме
господар сна
___________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Пеко Лаличић ПАЛИМО ВАТРЕ ЉУБАВИ ЗАЉУБЉЕНИК САМ У ЉУДЕ, ПТИЦЕ И ВОДЕ које ме у песме воде. То сам и јуче знао, зато сам и певао. ЗАТО И ПЕВАМ. Но, ипак се питам ко сам и ко су они којима је то важно и знају ли зашто им је важно?! До јуче бејасмо НЕКО, а … Настави са читањем “Пеко Лаличић, ПАЛИМО ВАТРЕ ЉУБАВИ”
Пеко Лаличић
ПАЛИМО ВАТРЕ ЉУБАВИ
ЗАЉУБЉЕНИК САМ У ЉУДЕ,
ПТИЦЕ И ВОДЕ
које ме у песме воде.
То сам и јуче знао,
зато сам и певао.
ЗАТО И ПЕВАМ.
Но, ипак се питам ко сам
и ко су они којима је то важно
и знају ли зашто им је важно?!
До јуче бејасмо НЕКО,
а везиваше нас ЉУБАВ, песма и много шта.
Данас је видљива ЗАБЛУДА,
а ми смо постали НИКО,
НЕ ЗНАМ КО и
НЕ ЗНАМ ШТА –
достојна н е г а ц и ј а ч о в е к а.
Такви ни себе нисмо достојни. Сувишни смо
све док долазнике не дочекују песма и нада,
док палимо ватре које НИСУ ВАТРЕ ЉУБАВИ.
_____________________________________________
(,,Сунце у откопу”, из циклуса ,,Отпор лудости”
ИП ,,Терција” Бор и Д.О.О. Рудник бакра Мајданпек,
Бор 2012.)
Odjednom struna vetra me nosi kao gost na svačijoj zemlji topli zagrljaj mladosti gole ruke vetar mame borba svetla i tame dok dan se otkriva pod senkom tonućeg mira talasi kao dirke klavira nose me preko planinske vrleti verujem da ću smeti na prozor neba kucati po tuđim gradovima se potucati znati zbog čega tragati … Настави са читањем “Nesanica u rečima – Aleksandar Jakšić”
Odjednom struna vetra me nosi
kao gost na svačijoj zemlji
topli zagrljaj mladosti
gole ruke vetar mame
borba svetla i tame
dok dan se otkriva
pod senkom tonućeg mira
talasi kao dirke klavira
nose me preko planinske vrleti
verujem da ću smeti
na prozor neba kucati
po tuđim gradovima se potucati
znati zbog čega tragati
na prašnjavim stazama
stope u vetar otisnuti
i par reči sa uzdahom promucati
da zadovoljim duhovnu glad.
Moje drage noći
kao kolevka mladosti
uljuljkuje me vera koju nosim
zanos izgrebane stvarnosti
pod nogama talasi su zaspali
biserne školjke zevaju
svetlucaju zvezde u našim srcima
dok čekamo novi dan
puni razloga i želje
džepovima teškim od nade
da sve što nam treba imamo sad.