PODUHVAT — Marina Adamović

 Pitam ga šta radi odgovori “Ništa” “Da li dišeš?” ćutnja je znak potvrdog odgovora “Gledaš?” “Čuješ?” neumorno ćuti. “Kako ništa ne radiš, možeš li mi prihvatiti reč i malo je rastegnuti?” Uzdahne  pomuči se i odgovori “Uhhh…. nemam kad kako bih? da li je izvodljivo? koliki joj je obim? a sutra? za godinu?” I kažeš … Настави са читањем “PODUHVAT — Marina Adamović”

 Pitam ga šta radi

odgovori
“Ništa”
“Da li dišeš?”
ćutnja je znak potvrdog odgovora
“Gledaš?”
“Čuješ?”
neumorno ćuti.
“Kako ništa ne radiš,
možeš li mi prihvatiti reč
i malo je
rastegnuti?”
Uzdahne 
pomuči se
i
odgovori
“Uhhh…. nemam kad
kako bih?
da li je izvodljivo?
koliki joj je obim?
a
sutra?
za godinu?”

I kažeš da ne radiš ništa?

Sama ću leteti do Sunca
rastegnuti reč
zabraniti joj da se otkačiti
i
padne tebi nadohvat
– nećemo ti dosađivati
ni
ka
da
…
znam… ni ovo nemaš kad da čuješ
do
sa
do

kamin(n)gs

SAMSUNG DIGIMAX A403

Борислава Дворанац, ПЕСМА НАД ПЕСМАМА

ПЕСМА НАД ПЕСМАМА Нисам птица ни крилати једнорог а летим имам крила и видим те и видиш ме и певам ти и певаш ми и љубим те и љубиш ме ____________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло”, Сремски Карловци, 2012.)

ПЕСМА НАД ПЕСМАМА

Нисам птица
ни крилати једнорог
а летим

имам крила

и видим те
и видиш ме

и певам ти
и певаш ми

и љубим те
и љубиш ме
____________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло”,
Сремски Карловци, 2012.)
Boba,VI 2013. +++

Борислава Дворанац, Ш А П А Т

Борислава Дворанац Ш А П А Т Цветом љубим несигурно пиле велико дете топим се у музици гласа ноћима данима плешем _________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)

Борислава Дворанац

Ш А П А Т

Цветом
љубим

несигурно пиле
велико дете

топим се
у музици гласа

ноћима
данима
плешем
_________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)

Boba,VI 2013. +++

NE PAMTIM … NE…— Marina Adamović

Ne pamtim ljude ni događaje najslabije one  što su mi  pružali ruke i odigravali se najinspirativnije Suši se trava i lišće vene a ja još ne vidim ništa osim što nazirem da- kopriva peče i ukazuje na… bila si ostala tama-nad -tamama ni sebe nisi upamtila da da iz glupog poverenja u šta? kog? Tog??? … Настави са читањем “NE PAMTIM … NE…— Marina Adamović”

Ne pamtim ljude
ni događaje
najslabije one 

što su mi  pružali ruke i

odigravali se najinspirativnije

Suši se trava
i lišće vene
a
ja
još ne vidim ništa
osim što
nazirem da-
kopriva
peče
i ukazuje
na…

bila si
ostala
tama-nad
-tamama
ni sebe nisi upamtila
da
da
iz glupog
poverenja
u šta? kog? Tog???
oh…
nečega se sećaš…žao mi je
..žao
bu-da-la-naj-mrač-ni-ja
ja

kamin(n)gs

SAMSUNG DIGIMAX A403

Susret- Aleksandar Jakšić

Živela je u gradu koji nije pamtio ljude, u ulici koja je skrivala rastanke. Živela je sama, sa bolnom željom u grudima i pod molitvama rodnog kraja, koji je uvek isticala pred tuđim svetom.   Ovde je niko nije poznavao, sasvim dovoljno da bude nešto drugo igrala se sa tuđim ubeđenjima previše mlada da bi … Настави са читањем “Susret- Aleksandar Jakšić”

Živela je u gradu koji nije pamtio ljude,

u ulici koja je skrivala rastanke.

Živela je sama,

sa bolnom željom u grudima

i pod molitvama rodnog kraja,

koji je uvek isticala pred tuđim svetom.

 

Ovde je niko nije poznavao,

sasvim dovoljno da bude nešto drugo

igrala se sa tuđim ubeđenjima

previše mlada da bi imala svoja.

Laskala je samoj sebi da nije samo jedna od mnogih

da svo to davanje je premala cena

za sjaj, raskoš…

pokorna većoj ideji, koja je izabrala baš nju.

 

Živela je sama.

Okovana mislima o slobodi,

u gradu koji nije pamtio ljude

gde zadnja uspomena,

uvek ima ritam njenih koraka

i sa strepnjom od rastanka.

BOL BOL BOL — Marina Adamović

Mače na putu i auta i ljudi samo tu nešto nedostaje kunem se baš toga NEMA nema  n e…. skrećem pogled na drugu stranu ni to ne pomaže nema ga ali –  de te ta  po put  ma če ta-toga- d a život je prah zrno dah dva su se zrna  dahom rasula u prah … Настави са читањем “BOL BOL BOL — Marina Adamović”

Mače na putu
i auta
i ljudi
samo tu nešto nedostaje
kunem se
baš toga NEMA
nema 
n
e….

skrećem pogled na drugu stranu
ni to ne pomaže
nema ga
ali – 
de
te
ta 
po
put 
ma
če
ta-toga-
d
a

život je prah
zrno
dah
dva su se zrna 
dahom
rasula u
prah
a
h
hhhh

kamin(n)gs

h2

Хронос биљојед

Мјери трен у коме крошња жели да буде Тек зелена свјетлост што жилама коријењем Листом и груменом земље помно премјерава људе Кад усамљен на врху свог клатна Самог себе мисли у потоње сате К’о сликар у празном остављен без платна Слика сопствену дјецу њихове црне кости Да у вјечност с врха ријечи викне „Опрости! “ … Настави са читањем “Хронос биљојед”

Мјери трен у коме крошња жели да буде
Тек зелена свјетлост што жилама коријењем
Листом и груменом земље помно премјерава људе
Кад усамљен на врху свог клатна
Самог себе мисли у потоње сате
К’о сликар у празном остављен без платна
Слика сопствену дјецу њихове црне кости
Да у вјечност с врха ријечи викне „Опрости! “

Miroslava Odalovic

Heraklit Fr.36

(Dušama je smrt da postanu voda, a vodi smrt da postanu zemlja.Pa ipak, od zemlje postaje voda, a od vode duša) Ljudski sati kaplju kao kišne kapi Po krovovima misli kao kišne misli Ljudski sati misle zidovima misli Kišom zid kad slikaju ljudske misli slivaju Zamah prvi drugi sveg plivanja ljudskog Površinom neba u oblake … Настави са читањем “Heraklit Fr.36”

(Dušama je smrt da postanu voda, a vodi smrt da postanu zemlja.Pa ipak, od zemlje postaje voda, a od vode duša)

Ljudski sati kaplju kao kišne kapi
Po krovovima misli kao kišne misli
Ljudski sati misle zidovima misli
Kišom zid kad slikaju ljudske misli slivaju
Zamah prvi drugi sveg plivanja ljudskog
Površinom neba u oblake prolazne
Ljudske misli broje ljudski sati kaplju
Upiće ih zemlja krst drvo da zaliju
Upiće ih korjen krošnje da se otvore
Krošnje glave iznad zemlje ka oblaku sata
Puzavice ruke uz zid pa do krova
Ljudske misli ljudskih kiša
Podno neba ispariće
Duše vlažne bremenite
Podno kiša potonuće
Usred kapi podno sebe
Ljudska duša ostariće

Miroslava Odalovic

Борислава Дворанац, САЊИВИ ВЕТАР

Борислава Дворанац САЊИВИ ВЕТАР Појем ока ветру дајем дах косом га прекривам испуњавам сне длан длану шапуће да чекам да сниваш да снивам дођи цветом заплеши ________________________________ (Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)

Борислава Дворанац

САЊИВИ ВЕТАР

Појем ока
ветру дајем
дах

косом га
прекривам
испуњавам сне

длан длану
шапуће
да чекам
да сниваш
да снивам

дођи
цветом
заплеши
________________________________
(Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Boba,VI 2013. +++