ВЕСЕЛА МЕНАЖЕРИЈА – Дуле Р. Пауновић

ВЕСЕЛА МЕНАЖЕРИЈА

Једна причљива баба

и још једна крекетава жаба

дигле су велику грају

па су се само оне чуле у крају.

 

Причале су празну причу неку

и тако су пробудиле у грму зеку.

Зека отвори сањиве очи

па пред бабу и жабу искочи.

 

И… жаба у воду скочи,

баба исколачи ракијаве очи,

прекрсти се три пута брзо

и упита се: који се ђаво на њу наврзо ?

 

Одговор сачекала није

да што пре побегне – беше јој милије.

Бежи баба, све репате ђаволе псује

а зека бели само се мудро осмехује,

 

па утврди: и ја сам јунак данас постао

још вели: и најслађу травку да би дао

да неко песму испева и ово види

да се његов род више ничег не стиди.

 

Дуле Р. Пауновић

177 ПУТА ПРОЧИТАНО

GALOP Milica Perunović Ivanović

Brodićemo posteljom trava

Tvoje će bedro da se pjeni

Znam kako da ti grivu

Pomamnu spletem

Ziubima ću ti međ’ plećke

Samo toliko

Da sladak bol osjetiš

Bez biča ću te uzjahati

To lud je galop bez sedla

U meni smak je svijeta

Pred nama juri

Vasljena cijla

Zelena polja

Galop je za dovje

Ždrebice moja

 

MilicaIP

 

 

 

 

 

196 ПУТА ПРОЧИТАНО

I TAKO – Zoran Hristov

Зоран Христов

И ТАКО…

Кренем ти ја,
једно јутро у рану зору
ту око пет ил’ пола шес’
ал’ шес’ сигурно није прошло,
право у поље.
Бацим на леђа клепану косу,
а у џеп ставим камен брусни
на главу метнем шешир стари
онај дедин, пробушен сламни
па низ сокаке, у ливаду.

Идем тако, и вучем ноге
прашина се иза мен’ диже
сагнуо главу па као мислим…
кад ме комшија Живко стиже.

‘број’т’ро комшијо, ‘де си пош’о
ја еве дидем траву да косим,
па вид’о тебе и мислим кој’си
баш смо га јутрос уранили….

Прича Живко, ја га к’о слушам
док не дођосмо до ливаду.
Баш кад сам стиг’о, и поглед диг’о
да видим небо
дал’ можда неће пада киша
и дал’да косим зелену траву
Живко извади мученицу.

Живи били први комшијо
у здравље траве косили,
сено пред краве износили,
краве да дав’у млеко бело
да се град ‘рани из нашо село
да су нам здраве домаћице
сисе да су гим ко лубенице…
па си Живко стаде да ређа
овце и козе, шуме и њиве
чуди ме к’о му се језик не свеза
ко празна воденица меље
а из флашу ич не натеза.

Узо му флашу из руке,
ај жив ми бијо драги комшијо,
натего флашу, пооодооообар цуг
после и Живко, ко прави друг
па ударисмо у косидбу.

Коси Живко, косим и ја,
до подне косисмо обадва
мало косимо, па мало тргнемо
звезда припекла, дал да се врнемо
ил’да још неки откос обрнемо.

Коси и удри, бруси и удри
покосисмо моју ливаду
и пописмо кило ракију.

Косили би и у његово
с’м ливаду кад му нађемо
Ту је негде, обадва знамо
ал’ не мож’ се без флашу снађемо
навикли, брате, кроз њу да гледамо
сад више не мож’да косимо
ниту дом умемо да се врнемо.

‘ај Живко да ‘ватамо ‘лад
млого смо брате данас косили
б’ш смо се мушки уморили
Не б’е брате, несмо пијани
с’м смо весели и раздрагани
што нам посао добро иде
пописмо ракију, ники не виде.

…….

има још….ал кад косимо у његово.

Зоран Христов

201 ПУТА ПРОЧИТАНО

ТAMA – Зоран Матић

Zoran Matić

ТАМА

Ходамо, чутке,
Моја Смрт и ја,
Мирним кораком без звука,
У сивилу ништавила,
Мртва бол залечених рана,
Обавијена тамом мира.

Стајемо, ослушкујемо тишину,
Око нас кружи мук.

Подижем главу ка небу,
Сивило без звезда,
Не тражим ништа,
Не говорим молитве,
Не вичем више,
Не падам на колена, стојим,
Притиснут сумњом постојања.

Зоран Матић

382 ПУТА ПРОЧИТАНО