ВРЕЋА И РОГ – Душан Комазец

Било је време пролећа и цвасти
када се могло све до неба расти,
ал’ ми смо ипак одлучили пасти
и сами своје године украсти!

Било је време и времена злога
када смо брзо одрекли се Бога,
цркве у којој „ нека бабарога”…
Било је време и „вреће и рога”.

Било је време чежњи које вриште,
ливада, којим врани коњи њиште.
Душе преблаге што ништа не иште,
али смо због тог призвали поприште!

Било је време, хитале су пруге
тамо далеко, широм „ неке Југе”.
Биле су ноћи, ал’ не беху дуге.
Били смо газде, а сада смо слуге!

Било је време мириса и трава
када је смело мирно да се спава.
Сада, због трена „изгубљених јава”
прошлост нам душом сетном провејава.

Било је време нечаснога мира!
Можда се могло крај дубоког вира,
али због нашег безбожја и хира
ту смо, где песма лабуђа се свира.

Било је време шуме која листа,
младости бујне што безвремљем блиста,
као и сада врлих “комуниста”.
Било је време није било Христа!

Било је време пролећа и цвасти
када се могло до неба израсти,
али смо ипак одлучили пасти
и сами своје године украсти!

Саша Милетић добио Златну Кацигу 2023.


Саша Милетић, члан Управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, добио је Златну кацигу 2023. на фестивалу ЗЛАТНА КАЦИГА 2023. Ево извода из одлуке жирија: “Златна кацига за писану форму (прича, песма, афоризам) је Саша Милетић из Крушевца за афоризам: “И радницима капље. Али, од зноја се не живи.”, шифра: “Казабланка”.”

  • Мени за живот мало треба. Шта ћеш више.
  •  И радницима капље. Али, од зноја се не живи.
  •  Волео је изазове. Остао је да живи у Србији.
  •  Нас живот није миловао. Прескочио је предигру.
  • Нама су животи испуњени – празнином.
  • Код нас постоје две врсте срећних људи. Они што срећно живе, и они срећни што су живи.
  •  Нећу више да примам пензију. Од ње не могу да живим.
  •  Док једни узимају све од живота, други за живот дају све.
  • Волонтирам. Од нечега се мора живети.
  • Живим од продаје својих књига, а по потреби и просим.
  • Лекар је пацијенту продужио живот. Док му не донесе мито.
  • Није стигао да прими награду за животно дело. Дело му је заплењено.
  • Живи у уверењу да је нормалан, а има уверење да је луд.
  • Какав је живот у паралелном свету? – Ту и тамо.
  • И у демократији има грађана који тешко живе. У њој свако може како хоће.
  • Коме је машта испунила живот, стварност му је била празна.
  • Сиротиња нам је неуништива. Већина их је преживела. У време предизборне кампање, у Србији се најбоље живи.
  • Некада смо живели у беди и сиромаштву. И данас живимо у Србији.
  • Пишем афоризме и немам од чега да живим.

Настави са читањем “Саша Милетић добио Златну Кацигу 2023.”

PO POGLEDU-Zdravka Pap

Po pogledu
znati šta želiš
i šta ćeš uraditi
to može žena
koja te voli.

Po pogledu
uočiti laž
to može oko
zaljubljene žene.

Po pogledu
prepoznati bol
i izlečiti ranu
to može žena
koja je spremna
za tebe da umre.

Po pogledu
spasiti dušu
i ne pogrešiti
to može žena
koja veruje
u ljubav.

Po pogledu
znati koju ćeš
misao izreći
to može žena
koja poznaje
tvoju dušu.

Po pogledu
biti siguran šta želiš
i skupiti hrabrost
i reći da je kraj
to može žena
koja ceni sebe.

ДАЛЕКО ВРЕМЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ДАЛЕКО ВРЕМЕ

Никола је читао стихове Р. Л. Стивенсона “Home ne more home to me”, “ДОМ МОЈ НИЈЕ ВИШЕ ДОМ МОЈ“,  песника и романсијера викторијанског доба, аутора  романа ,,Острво с благом“. Занет читањем звоно на вратима га врати у стварност. Николин школски друг Милан имао је инстинкт да  сврати када овај  не би  ништа чуо занет поезијом. Носио је уз гитару и широки осмех. Николи се чинило као да види Мики Мауса, онда би започињали лагодни тренуци спојени у заједничко њихово. Никола је рецитовао, док га је Милан пратио умилним инструменталом.  Доцније би се скупило друштво из суседних станова и за тили час би се на дугачкој тераси нашло мноштво  тинејџера, различитих  погледа и хтења, сви би  уживали у штимунгу. Од рата, деведесетих година прошлог века, опсаде људског достојанства прошло је више од две деценије. У Новом Саду у којем живи неко време Никола угледа Милана.  Као у башти детињства јавише му се стихови,  ,,Дом мој беше пун најдражих лица.“ Пришао је и узбуђено почео да рецитује подсећање на далеко јуче. Додирнули су се истим зовом.

Sreća-Zdravaka Pap

Sreća beži,
da je ne uhvatiš,
u raju hoće da živi,
neće u srcu da je kriješ,
da žubori i svetluca
samo za tebe,
ako sreće nemaš,
nisi je stvorio
sam sebi.

Sreća je u tebi,
ne daj da spava,
probudi je da se igra,
uradi nešto lepo
zagrli i poljubac daj,
pruži ruku i pomozi,
ponekad moraš
u tuđim cipelama
da hodaš.

TUGA SA JUGA

Još mi oči tople suze miju,

kada zora pašnjake probudi;

i sve zvezde sa neba se sliju,

pa mi kanu na nejake grudi.

 

Tad na lice ko usud mi sleti,

pa mi dušu obuzima tuga;

kao telal hoće da me seti,

na svu patnju voljenog mi juga.

 

Na livade pune poljskog cveća,

Na šumarke što izvore hlade;

tamo gde je stanovala sreća,

na lepotu i godine mlade.

 

Još me tuga miluje sa juga,

mesto sunca meni liju kiše;

nema sela nit’  jedinog druga,

da mi pesmom sve tuge izbriše.

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

 

BOŽE ,SPASI-Zdravka Pap

Bože, spasi,
od rđave misli
koja u pakao vodi.
Čoveče, priznaj greške,
zauzmi mesto u raju,
svojom dobrotom
spasi svoju dušu,
da ne kopaš grob
sam sebi i ne kukaš
nad sudbinom svojom.

Bože, spasi
od crnog đavola,
da ne muči čoveka
dušu da proda
i pere ruke
od svakog zla,
krsti ga krstom,
podari mu mir,
unesi blagost
u njegovo srce
i nagradi ga
verom u Tebe.

Поетски програм за најстарије Крушевљане – ПоезијаСРБ

Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, су 3. 2.2023. године у Геронтолошком центру Крушевац извели поетско-музички програм за најстарије суграђане. Наступили су песници: Светлана Ђурђевић, Љиљана Тамбурић, Градимир Карајовић, Милосав Ђукић Ђука и Првослав Пендић Пенда казивањем своје поезије и тако и ове године подржали  установу Геронтолошки центар Крушевац у реалазицији пригодног програма за најстарије суграђане. У музичком тренутку наступио је Градимир Карајовић на усној хармоници. Програм је осмислила и водила заменица председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Светлана Ђурђевић.

Настави са читањем “Поетски програм за најстарије Крушевљане – ПоезијаСРБ”

МИРИС БАГРЕМОВА – Љубодраг Обрадовић

МИРИС БАГРЕМОВА
Као некад багремови не миришу,
мраз их очистио све.
И моје мисли друкчије се њишу,
ништа више није као пре.

Ја више и не осећам мирисе,
полако тонући у самоћу.
Неки туђинци конце ми мрсе
и долазе у сан ноћу.

Неки јади живота дневног,
мељу ме у жрвњу као и жито друго.
Бити против – бес је гневног,
против бити – покошуј је лудог.

Ја сам такав, лист отпао.
Волим оно што су ме учили.
Једино ми је учитеље жао,
што су бубали, а нису научили.

Као некад не миришу багремови.
Али јуни је месец липа.
Пораженом остану увек снови,
њега сјај изнутра обасипа.
Настави са читањем “МИРИС БАГРЕМОВА – Љубодраг Обрадовић”