ВЕТАР – Љубодраг Обрадовић

  ВЕТАР У слепој улици застао ветар, у излоге изложио бол. Глупо је лутати светом, глумети Бога, а бити охол. Ко уморни старац, после градова и села, одмара се сад ветар, кога је судбина понела. Баш све да се види, сав јад да се осети. Глупо је бити ветар и у лутању живети. Деца су … Настави са читањем “ВЕТАР – Љубодраг Обрадовић”

 

ВЕТАР

У слепој улици застао ветар,
у излоге изложио бол.
Глупо је лутати светом,
глумети Бога, а бити охол.

Ко уморни старац,
после градова и села,
одмара се сад ветар,
кога је судбина понела.

Баш све да се види,
сав јад да се осети.
Глупо је бити ветар
и у лутању живети.

Деца су му махала,
девојке луделе за њим.
Био је мангуп некад,
сад га проклињу сви.

Мисли су просте на крају.
Гле, сабласно круже клинци
и воде неке црне псине,
које на месец лају.

Гле, сад музика нека,
уздаси црне колоне,
а улица је слепа
и напред се не може.

Настави са читањем “ВЕТАР – Љубодраг Обрадовић”

JULIJANA – Ljubodrag Obradović

JULIJANA U predgradju mog sna, jedne julske noći, sreli smo se tajno. Vetar je pevao pesme, koje vreme ne briše. Vetar je nosio moju čežnju i strast koja je, visila u vazduhu.

JULIJANA

U predgradju mog sna,
jedne julske noći,
sreli smo se tajno.

Vetar je pevao pesme,
koje vreme ne briše.
Vetar je nosio moju čežnju
i strast koja je,
visila u vazduhu.

Настави са читањем “JULIJANA – Ljubodrag Obradović”

СТОП – Љубодраг Обрадовић

СТОП С. Јесењину Стоп! И нема више. Живот је прошо, зашто да се дише? У моме оку игра одсјај, снови се нешто множе. Да ли је то већ дошао крај, или се на други излаз, изаћи може? Дрхтим ко свила, разапет на нити славе. Моја је прошлост некад светла била, сад се сви труде, да … Настави са читањем “СТОП – Љубодраг Обрадовић”

СТОП

С. Јесењину

Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише?

У моме оку игра одсјај,
снови се нешто множе.
Да ли је то већ дошао крај,
или се на други излаз,
изаћи може?

Дрхтим ко свила,
разапет на нити славе.
Моја је прошлост
некад светла била,
сад се сви труде,
да ме забораве.

То је та судбина,
то проклетство света.
Било је некад весеља,
сад и то моћнима смета.

Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише.

Љубодраг Обрадовић

SAM – Ljubodrag Obradović

SAM Stojim sam na putu, prašina i napred i pozadi, izbrisala mladosti trag. Imam samo sliku žutu, iz dana, kad bili smo mladi… Da li je ljubav ta bila laž?

SAM

Stojim sam na putu,
prašina i napred i pozadi,
izbrisala mladosti trag.
Imam samo sliku žutu,
iz dana, kad bili smo mladi…
Da li je ljubav ta bila laž?
Настави са читањем “SAM – Ljubodrag Obradović”