SPROSTRTO ČEZ SEBE (dvojezično)

Zimsko jutro klešči votel čas, prazen kot rokavica iz snete roke, vidno prepleten s temo v svetlobi, po plahutanju jate črnih vran, tesnobno zaznan, neobetaven, odet v prah mojih davnih odljubljenih cest – razdvojenih v daljavi, občutenih v telesu… Začetek dneva odpira vrata, stopam vanj, bledih ustnic z ugrizi molka, razprtih zenic pričakovanja, tekanja od … Настави са читањем “SPROSTRTO ČEZ SEBE (dvojezično)”

Zimsko jutro
klešči votel čas,
prazen kot rokavica
iz snete roke,
vidno prepleten
s temo v svetlobi,
po plahutanju jate črnih vran,
tesnobno zaznan,
neobetaven,
odet v prah
mojih davnih
odljubljenih cest –
razdvojenih
v daljavi,
občutenih v telesu…

Začetek dneva
odpira vrata,
stopam vanj,
bledih ustnic
z ugrizi molka,
razprtih zenic
pričakovanja,
tekanja od ure do ure
do slasti večera –
ponarejeno pozlačene;
jutro modrost dneva,
stopinja iz stopinje,
vsebolj oddaljena,
zaznamovana
kot dovtip rane,
nikoli zaceljene v mojem mesu.

Milena Sušnik Falle – Slovenija

SPREAD OVER HIMSELF

Winter morning
pliers hollow term
empty as a glove
unshackled from the hands
visibly intertwined
with the topic in the light,
after flying flock ob black crows, exciting detected,
not promising,
you go to the dust
my old
once loved roads –
divided in the distance
perceived in the body…

Start date
opens the door,
stepping in it
pale lips
the bites of silence
wide open pupils
expectations
run from an hour to an hour
to delight the evening –
gold-plated counterfeit;
morning the wisdom of the day
degree of degrees,
increasingly away,
marked
as cuts, wounds
never healed in my flesh.

Milena Susnik Falle – Slovenia

KAJANJE – Aleksandra Mladenović

KAJANJE Životinjskiuzela sam mu i dala sve-trenutak sebeimrvu vremena… Ako je sa željom i ljubav plovila odkuda kajanje u meni….? Simetrija duše se niz oštre čaršave opružila i reže je, pokleklu, po osi sećanja, onaj san na javi-da te imamikako…igde…ikada… i da ti,životinjskiuzmem i dam sve-večnost sebei               gromadu vremena…


KAJANJE

Životinjski
uzela sam mu i dala sve-
trenutak sebe
i
mrvu vremena…

Ako je sa željom
i ljubav plovila
odkuda kajanje
u
meni….?

Simetrija duše se
niz oštre čaršave opružila
i reže je, pokleklu,
po
osi sećanja,

onaj san na javi-
da te imam
ikako…
igde…
ikada…

i da ti,

životinjski
uzmem i dam sve-
večnost sebe
i
               gromadu
vremena…

НЕЋЕШ МЕ НАЋИ…….Александра Младеновић

НЕЋЕШ МЕ НАЋИ…   У врчу немилости;  у чаши отрова; на плочнику међ’ напирлитаним продавачицама ужитка; у излозима свега иоле лепог…..   Тражићеш ме… И нећеш ме наћи….   У грашкама воде на длану; у кости у грлу; у крошњи трешње позне јесени; на гробљу своје свакодневице; на свим немогућим местима                              који готово и … Настави са читањем “НЕЋЕШ МЕ НАЋИ…….Александра Младеновић”

НЕЋЕШ МЕ НАЋИ…

 

У врчу немилости;

 у чаши отрова;

на плочнику међ’ напирлитаним

продавачицама ужитка;

у излозима свега иоле лепог…..

 

Тражићеш ме…

И нећеш ме наћи….

 

У грашкама воде на длану;

у кости у грлу;

у крошњи трешње позне јесени;

на гробљу своје свакодневице;

на свим немогућим местима

                             који готово и не постоје…

 

Тражићеш ме……

И нећеш ме наћи……

 

А било ме је у сваком сићушном сазвежђу

који је универзум могао изродити;

ум замислити;

чула обухватити;

подсвест дотаћи…ту…

у зрну бибера ти на језику;

у вешу који те је грејао тик уз кожу;

у вртоглавом суноврату дана у ноћ,

ноћи у дан;

у маси,теби тек успутних ствари….

 

Тражићеш ме….

И нећеш ме наћи….

 

Бићу колац са ког ћеш тражити да те скину;

кошуља лудака коју ћеш молити да ти навуку;

либидо који ће те топити

пораженог и без зебње

                              да ти остати неће ништа…

 

У чаши немилости;

у врчу отрова;

мазохистички ћеш ме тражити…..

своју посебну,сладуњаву принцезу деценије

и вилу и љубичицу  и шта све не…..

Данас, у дубокој трави,

свакодневна, осорна, отрежњена

и без родослова и вештица и коров….

                                         и шта све не…..јесам….

Ни опрост песмама нећу ти дати

макар испио бунар свог гнева;

сад сам напрасно одасла

после горке медовине из Твоје чаше…

након слатког пелина из Твог врча….

                                            жеђи,обмана…….ероса…

 

Тражићеш ме…..

И нећеш ме наћи….

 

Нећеш.

Budimo ljudi… Arsenije Lalatović

Budimo ljudi… Sa krstom u ruci u Hristove luče Patrijarh Pavle došao je juče… Dojezdio tiho svetac sa Balkana… Pred Hristom da vida patnje hrišćana Nevidljiva sila kroz oblake nosi… Jezdi Patrijarh sa krstom u ruci… Mir tamjana miriše u kosi… Ide Otac Pavle hristovoj luci… Sveti apostoli dočekuju brata Širom su sveta otvorena vrata… … Настави са читањем “Budimo ljudi… Arsenije Lalatović”

Budimo ljudi…

Sa krstom u ruci u Hristove luče
Patrijarh Pavle došao je juče…
Dojezdio tiho svetac sa Balkana…
Pred Hristom da vida patnje hrišćana

Nevidljiva sila kroz oblake nosi…
Jezdi Patrijarh sa krstom u ruci…
Mir tamjana miriše u kosi…
Ide Otac Pavle hristovoj luci…

Sveti apostoli dočekuju brata
Širom su sveta otvorena vrata…
Sjen Patrijarha miluje i grije…
Kao nigda što ranije nije…

Hrišćanski rode slavi svoga sina…
Patrijarh je snaga, vjera, istina…
Blago onom ko dovijeka živi
Narod mu se zanavijek divi…

Sa krstom u ruci Patrijarh sveti
Đecu čuva od patnji, zloba i aveti…
Oca svetog Pavla hrišćani su čeda
Blagi pogled njegov uvijek nas gleda…

Sestra Jefimija satkana od bola…
Dočekuje brata Pavla apostola
Svetinje hrišćanske otvaraju vrata
Patrijarhu Pavlu zlaćanu od zlata…

Budimo ljudi kao što on reče
Za pokoj duše uždimo svijeće…
Presveti Hriste primi Pavla sina
Na prijesto sveti među hrišćanima

Amin

LELA STOJANOVIĆ

VEŠTICA   U jednoj trošnoj kući, malo dalje od moje, veštica strašna živi sve to stravično je.   Ima čaroban štapić i smeje se strava, ali što njena metla vozi od toga boli glava.   I čuva crnu mačku, baš ko što ima Đura, a samo da vidite kakva  je mačkina frizura.   Stalno se … Настави са читањем “LELA STOJANOVIĆ”

VEŠTICA

 

U jednoj trošnoj kući,

malo dalje od moje,

veštica strašna živi

sve to stravično je.

 

Ima čaroban štapić

i smeje se strava,

ali što njena metla vozi

od toga boli glava.

 

I čuva crnu mačku,

baš ko što ima Đura,

a samo da vidite

kakva  je mačkina frizura.

 

Stalno se dimnjak puši

od te trošne kuće,

mislim da čarolije sprema

u kotlove vruće.

 

Ma video sam po noći,

kako joj gosti stižu,

i dugo prave gozbu

i galamu dižu.

 

Tata mi ne veruje ništa

da veštica živi tamo

i kaže da mi deca,

najbolje izmišljamo.

 

Mama se samo smeška

i kaže, baš lepa greška,

komšika naša je stara,

a klinac ima dara.

 

E, baš su čudni odrasli,

ne mogu videti sve,

i oni su bili deca

i znaju da veštice postoje.

Тријумф – Данка Ђукановић

Тријумф   Резервисана карта за повратак! Живот је поново постао исти И одвећ као тетурави патак Кривудаву стазу за собом чисти.   Пресахнуше сузе и јек у глави Једна мисао са другом се коси И тек што се мир у души појави Бескрај га у своје дубине носи.   Поглед заста… језива чудовишта Запљусну освежавајућа … Настави са читањем “Тријумф – Данка Ђукановић”

Тријумф

 

Резервисана карта за повратак!

Живот је поново постао исти

И одвећ као тетурави патак

Кривудаву стазу за собом чисти.

 

Пресахнуше сузе и јек у глави

Једна мисао са другом се коси

И тек што се мир у души појави

Бескрај га у своје дубине носи.

 

Поглед заста… језива чудовишта

Запљусну освежавајућа тема –

Смех из алеје суседног дворишта

Редови тек процвалих хризантема!

Zakuni se… – Lepa Simić

  Zakuni se… Nije me briga za lažne osmehe isprošene tvojim usnama zmijskim; ni što svaku moju reč u pesmu utkivaš čas ljubavnu, čas ukletu… Nije me briga za tvoje sitno, svetlucavo, oko iz kojeg seva mač sa dve oštrice; ni ko si ; ni zašto ispod jastuka čuvaš pesme mastilom gneva ispisane. Sanjaš li … Настави са читањем “Zakuni se… – Lepa Simić”

 

Zakuni se…

Nije me briga
za lažne osmehe
isprošene
tvojim usnama zmijskim;
ni što svaku moju reč
u pesmu utkivaš
čas ljubavnu, čas ukletu…

Nije me briga
za tvoje sitno, svetlucavo, oko
iz kojeg seva mač
sa dve oštrice;
ni ko si ;
ni zašto ispod jastuka
čuvaš pesme
mastilom gneva
ispisane.

Sanjaš li ponekad,
umesto ćupa mudrosti,
košnicu sreće?

Zakuni, se sreće ti,
da više neću biti
inspiracija,
nostalgija,
tuga i sreća,
tvoj
vulkan razmišljanja …

Ne budi lud,
i vrapci znaju
ko si!

(C) Lepa Simić

ŠIMŠIROVA TUGA – Stojanka SEKA Zakić

ŠIMŠIROVA TUGA 19.11.2009. Pod šimširom tihim sada nikog nema, al’  mi vjetrić šapnu: tu samo smrt drijema od onoga dana kada kuja-majka osta bez svog psića jedinca nejaka. / Nemoćna i stara, a htjela svoj okot da sačuva u injem okovanom danu, ali sama tužna, bez izlaza srećnog – nikad izliječenu, mrtva nosi ranu. . … Настави са читањем “ŠIMŠIROVA TUGA – Stojanka SEKA Zakić”

ŠIMŠIROVA TUGA

19.11.2009.

Pod šimširom tihim sada nikog nema,

al’  mi vjetrić šapnu: tu samo smrt drijema

od onoga dana kada kuja-majka

osta bez svog psića jedinca nejaka.

/

Nemoćna i stara, a htjela svoj okot

da sačuva u injem okovanom danu,

ali sama tužna, bez izlaza srećnog –

nikad izliječenu, mrtva nosi ranu.

. . .

Njen gospodar sjedi u svom toplom domu

s porodicom svojom uz graju i smijeh –

i ne haje što je stara ljubimica

skotna pod šimširom – k’o da nije grijeh.

/

Kuća puna sreće, pod šimširom tuga;

od ledene studi kuja štene krije –

tijelo joj se trese dok je snijeg pokriva,

ali mrtvo štene još nesvjesno grije.

/

Narednoga dana, kraj šteneta mrtvog,

nepomičnu nađe svoju ljubimicu

taj što se ne sjeti kada je trebalo

ljubav da joj pruži i toplu kućicu.