КЛЕТВА-Александра Младеновић

КЛЕТВА   ПРОКЛИЊЕМ ДУШУ ДА ПРОНАЂЕ СРЕЋУ, ПРОКЛИЊЕМ НОЋИ НА ВЕЧИТЕ ДАНЕ И ОВАЈ УЗДАХ ИЗ ГРУДИ ПРОКЛЕЋУ! КЛЕТВА,СЕ,КРИШОМ ОТЕЛА ОД РАНЕ…   ПРОКЛИЊЕМ  СУМРАК ДА ЗОРОМ ЗАРУДИ И КРАЈ , ПОЧЕТКОМ УВЕК ДА ДИШЕ, ПРОКЛИЊЕМ СРЦЕ ДА ЗАУВЕК ЖУДИ, ПРОКЛИЊЕМ ПЕСМУ, ДА УЗЛЕТИ ВИШЕ!   ПРОКЛИЊЕМ ВРЕМЕ НЕК’ ОСТАНЕ  МЛАДО, А ГОДИНЕ СВЕЖЕ И … Настави са читањем “КЛЕТВА-Александра Младеновић”

КЛЕТВА

 

ПРОКЛИЊЕМ ДУШУ ДА ПРОНАЂЕ СРЕЋУ,

ПРОКЛИЊЕМ НОЋИ НА ВЕЧИТЕ ДАНЕ

И ОВАЈ УЗДАХ ИЗ ГРУДИ ПРОКЛЕЋУ!

КЛЕТВА,СЕ,КРИШОМ ОТЕЛА ОД РАНЕ…

 

ПРОКЛИЊЕМ  СУМРАК ДА ЗОРОМ ЗАРУДИ

И КРАЈ , ПОЧЕТКОМ УВЕК ДА ДИШЕ,

ПРОКЛИЊЕМ СРЦЕ ДА ЗАУВЕК ЖУДИ,

ПРОКЛИЊЕМ ПЕСМУ, ДА УЗЛЕТИ ВИШЕ!

 

ПРОКЛИЊЕМ ВРЕМЕ НЕК’ ОСТАНЕ  МЛАДО,

А ГОДИНЕ СВЕЖЕ И ИЗНОВА НОВЕ,

ПРОКЛИЊЕМ СУТРА ДА ПОСТАНЕ ЈУЧЕ-

 МЕСТО ГОРКЕ ЈАВЕ, ДА ИЖИВИМ СНОВЕ!!!

CUKINI JADI – Miro Beribaka

Cukini jadi     Da samo znate, kakvo sam ja štene, ujedam, grizem i zube kezim, ne bi vi nikad spomenuli mene, jer koga vidim, ja na njega režim.   I sve to da budem ‘macho cuko’, da bih u čoporu ja glavni bio, da se pred kujama ne bih obruk’o, da bih se samo, … Настави са читањем “CUKINI JADI – Miro Beribaka”

Cukini jadi

 

 

Da samo znate, kakvo sam ja štene,

ujedam, grizem i zube kezim,

ne bi vi nikad spomenuli mene,

jer koga vidim, ja na njega režim.

 

I sve to da budem ‘macho cuko’,

da bih u čoporu ja glavni bio,

da se pred kujama ne bih obruk’o,

da bih se samo, malo zabavio.

 

Sanjarim i ja o mirnom životu,

iz dobrog legla, da se neka nađe,

da maštamo skupa o našem okotu,

da živimo život u slozi, bez svađe.

 

Zbilja si moja radost i snaga

i moja sreća i moje sunce,

repato moje, kako si draga,

sve joj to tako, režim na uvce.

 

I iz sna me prenu nekakva buka,

to gazda moj se, s’ komšijom svađa,

o pasji svijete, pa to je bruka,

on mojom koskom, komšiju gađa!!!

 

(C) Miro Beribaka

KO SI TI?………….Aleksandra Mladenović

KO SI TI?     Ko si ti? Međ’ rebrima smrznu me u led; pelinom  zagorča sav nasušni med; Ko si ti?   Ne dišem više -da za tebe ima; kiseonik kradem sopstvenim grudima; iz sve snage hrlim da pogazim sebe; ko prežive jačeg , ne bi mog’o -tebe!   Ko si ti? Nekada sjajno, … Настави са читањем “KO SI TI?………….Aleksandra Mladenović”

KO SI TI?

 

 

Ko si ti?

Međ’ rebrima smrznu me u led;

pelinom  zagorča sav nasušni med;

Ko si ti?

 

Ne dišem više -da za tebe ima;

kiseonik kradem sopstvenim grudima;

iz sve snage hrlim da pogazim sebe;

ko prežive jačeg , ne bi mog’o -tebe!

 

Ko si ti?

Nekada sjajno, pero mi slomi;

udovi sad zamreše, kameni, tromi;

Ko si ti?

 

Maskiraš se pesmom, u njoj vešto kriješ;

k’o nad plenom, nadamnom si, bdiješ;

i gde god me nađeš,ne postojim više;

gotova sam. Duša, neosetno diše.

 

Ko si ti?

Čak ne haješ ni malo koliko me ubi;

gordosti ti tvoje, preoštih ti zubi;

Ko si ti?

 

Tragovi mi blede,  zbog tebe se gase;

od čega si, Bože, ko će da me spase;

predaja je kobna, na kolena padam;

tvoje slave radi, sad nedužna stradam.

 

VETAR

VETAR Sanjao sam. Ispod drveta. Gomila nepoznatih zvukova Primitivni mojim ušima. A ipak,kao da me nešto doziva… Drhtao sam. Ispod drveta. Gomila nestvarnih horizonata Nevidjeni mojim očima. A ipak,daleko sam od oblaka… Ćutao sam. Ispod drveta. Osećao sam da ima nekoga Ali zapravo sam to bio ja. Napravljen od vetrova…. Milan Gluščević

VETAR

Sanjao sam.
Ispod drveta.
Gomila nepoznatih zvukova
Primitivni mojim ušima.
A ipak,kao da me nešto doziva…

Drhtao sam.
Ispod drveta.
Gomila nestvarnih horizonata
Nevidjeni mojim očima.
A ipak,daleko sam od oblaka…

Ćutao sam.
Ispod drveta.
Osećao sam da ima nekoga
Ali zapravo sam to bio ja.
Napravljen od vetrova….

Milan Gluščević

ПЕСНИК И ЦАР/А.Младеновић

Песник и цар   Збиваше се ова прича врло давно, о њој и сад, песма, да се пева жели. У далеком царству, где све беше славно на двору су, скупа, цар и песник живели.   Ћудљива му нарав, ал’ цару све бива; ако дан је јасан, песмом иште мрака, већ сутрадан снужден, песма му је … Настави са читањем “ПЕСНИК И ЦАР/А.Младеновић”

Песник и цар

 

Збиваше се ова прича врло давно,

о њој и сад, песма, да се пева жели.

У далеком царству, где све беше славно

на двору су, скупа, цар и песник живели.

 

Ћудљива му нарав, ал’ цару све бива;

ако дан је јасан, песмом иште мрака,

већ сутрадан снужден, песма му је крива,

сва песничка мука- за њег, беше, лака.

 

Сву залудност своју и очај, је хтео

да му песмом лечи убоги поета,

готово да без ње, живет’, није смео,

зазирућ’, полако, од стварности, света.

 

Колико је ноћи све до зора бдео,

рад царевог хира, над свећом и пером;

том ни снег, без песме, не бејашe  бео,

истрајаше песник, с љубављу и вером.

 

Сав измучен, несном, хтеде да му каже,

„Све ће залуд бити, живот песма није,

ма колико да ти риме муку блаже,

свака од њих , само, илузију крије.“

 

И тако би било, можда и до века,

на добро се свако другим добром враћа.

И цара судбина, из потаје чека,

свака обмана се, са истином плаћа.

 

Тад омрзе њему све да је потаман,

и цару се прохте, у животу муке,

те нареди стражи: “Онај песник сраман,

тај писати не сме! Одсеците му руке!“

 

Јеца јадна душа, на пањ руке стави,

зацрне се небо у истоме часу,

сва руља у чуду -небо се не плави-,

повика на цара, сва у истом гласу:

 

„Не суди му царе, јер тад судиш нама!

Како ће нам Сунце без песника сјати?

Без руку и пера, песма доћ’ ће сама,

јер, певати, никада, он не може стати!“

 

Зачуди се цар, већ пресуду пише,

„Велика је сила у овом човеку,

те га народ треба, и од мене више…

…Ово вид’о нисам, у читавом  веку.“

 

У лудилу своме, не зна шта да чини,

опет тражи риме , да му кажу саме,

нареди му, везан  да песму начини;

(то врхунац беше, ове чудне драме.)

 

Свако срце стаде, да се песма роди,

већ му ропац задњи, сав у трансу вапи,

исписујућ’ души, потпис ка слободи,

издахну му снага до последње капи.

 

Положише тело крај царевих ногу,

он узећ’  у руке, што од њега оста;

рече:“Нек’је песма-жртва вишњем Богу!

Ево, брат мој, радо, мучеником поста.“

 

 

Заврши се прича, ова,  врло давно,

у њој сконча песник, без рана и крви.

Шта написа задње, постало је славно:

„Последњи-у песми, нек’ остане први!“

 

 

 

 

 

 

 

Kob Arsenije Lalatović

Kob Rođenje i smrt ne biraju se Oni biraju nas… Sudbina ili šta već Neđe je upisano… Čudan je jezik taj… Znamo ga a ne poznajemo Možemo bježati… Ne možemo pobjeći… Nosimo žig na pleća Svako ponaosob svoj… I niko ne zna dan… Početka i kraja svog Možda je život samo kob A možda, ko … Настави са читањем “Kob Arsenije Lalatović”

Kob

Rođenje i smrt ne biraju se
Oni biraju nas…

Sudbina ili šta već
Neđe je upisano…

Čudan je jezik taj…
Znamo ga a ne poznajemo

Možemo bježati…
Ne možemo pobjeći…

Nosimo žig na pleća
Svako ponaosob svoj…

I niko ne zna dan…
Početka i kraja svog

Možda je život samo kob
A možda, ko zna?

U ŽELJI STRAST SKRIVENA – Stojanka SEKA Zakić

U tvome oku pročitah želju – u želji strast skrivena; a gdje je ljubav? Zar strašću golom duša ti umivena? / U tvome dodiru osjetih žudnju i treptaj skrivenog htijenja; a ja sam željela ljubavi malo bez bludnog izvinjenja. / U tvome glasu sladunjav ukus nedorečene strasti; al’ se ne dadoh svojoj želji: pred strašću … Настави са читањем “U ŽELJI STRAST SKRIVENA – Stojanka SEKA Zakić”

U tvome oku pročitah želju –

u želji strast skrivena;

a gdje je ljubav? Zar strašću golom

duša ti umivena?

/

U tvome dodiru osjetih žudnju

i treptaj skrivenog htijenja;

a ja sam željela ljubavi malo

bez bludnog izvinjenja.

/

U tvome glasu sladunjav ukus

nedorečene strasti;

al’ se ne dadoh svojoj želji:

pred strašću tvojom pasti.

САЊАМ……Александра Младеновић

   САЊАМ..   Сањам.. нечији загрљај ми слова имена по кожи ниже;  Сањам.. сетне музике звуке и дамаре што тугом куцају; Сањам.. умилни ветар спаса са пучине жеља што стиже;  Сањам.. да шавови снова сви редом, напети, пуцају;  Сањам.. то пролеће, јесени, лето опростити неће;  Сањам.. полако у виру гасне и лојаница надахнућа;  Сањам.. а, … Настави са читањем “САЊАМ……Александра Младеновић”

   САЊАМ..

 

Сањам..

нечији загрљај ми

слова имена по кожи ниже;

 Сањам..

сетне музике звуке

и дамаре што тугом куцају;

Сањам..

умилни ветар спаса

са пучине жеља што стиже;

 Сањам..

да шавови снова

сви редом, напети, пуцају;

 Сањам..

то пролеће, јесени,

лето опростити неће;

 Сањам..

полако у виру гасне

и лојаница надахнућа;

 Сањам..

а, ти, ме, зашто, још

будиш  песмама из среће?

 Сањам..

јер лакше је срцу

не лупати у болна сванућа.

 

Hoćeš li doći Arsenije Lalatović

  Hoćeš li doći   Hoćeš li doći Ove noći… Samoća boli Ne volim je… Od kada te nema I ne živim… Nijesam ni sjenka Čovjeka od ranije… Stalo je vrijeme Onoga dana… Pominjem često Ime tvoje… U sebi Strah me reći će Ovaj je lud… I jesam… Otkada te nema Hoćeš li doći Još … Настави са читањем “Hoćeš li doći Arsenije Lalatović”

 

Hoćeš li doći

 

Hoćeš li doći
Ove noći…

Samoća boli
Ne volim je…

Od kada te nema
I ne živim…

Nijesam ni sjenka
Čovjeka od ranije…

Stalo je vrijeme
Onoga dana…

Pominjem često
Ime tvoje… U sebi

Strah me reći će
Ovaj je lud…

I jesam…
Otkada te nema

Hoćeš li doći
Još jedan put…

U ime prošlih vremena
Navrati…

Vrata su otvorena…
Uđi…

Poljubi me, i bez riječi
Produži…

Hoćeš li doći
Ove noći…