DALJA OD SUNCA ~ milka vukic v.

.
Uvek je prastala svima..
Ponajcesce najblizima.
Za oziljke urezane …
Darovala poklone i cvece,
Molila se za njih
U crkvi pred ikonama uz svece.
.
Nije to cuda ucinilo,
Nista se nije promenilo…
Samo kad tuga zakuca
Sjete se nje: “dalje od sunca”…
Posle toga sve se nastavlja
Nikog vise ona nezanima.
.
Pogasila je nade i lazne iluzije
Gleda kroz prozorske saluzine…
Mrvice srecu odrzavaju…
Mocnima se svi klanjaju.
Put se uvek rotira…
Negde i zaustavlja.