ОПОМЕНА… – Љубица Жикић

Rating: 9.00/10. From 1 vote.
Please wait…

Збирка песама  у штампи
ЉУБАВ СВЕТОВЕ СПАЈА


ЗАВИЧАЈ У ГРЛУ

(избор)

ОПОМЕНА

Од библијских времена
Прогнани су питали
Прогонитеље своје:
– Како можете
У нашим кућама живјети
А да нас не сањате,
Наше њиве орати
Да нашу глад не осјећате,
Нашим поњавама гријати се
Док смо ми голи и боси?
Сањате ли наше снове,
Чујете ли наше пјесме?
Памтите ли
Угашене погледе наших зеница,
Окамењени јаук на уснама?
У заумљу сте заметнули
Да испод кућног прага
Змија чуваркућа спрежа-.

 


ВИДАРИЦЕ

Наше дјевојке носе имена по цвијећу
Па смо их дозивали са чука и кота
Да нас видају видарице младе:
Невеном,
да нам снага не свене;
Љубицом,
да нас љубав не заборави;
Смиљем  и босиљем
И другим чудотворним биљем.

Наше се дјевојке зову
По плоду вишње и дуње,
По јагоди раној и слаткој.

У горка уста смо
Њихова имена настанили.
Њима се бранили, лечили и сладили.

КОЛОНА

Сваким кораком закораченим
Отиче снага завичајна.

У пртовима смо понијели
Наше пјесме и свирале,
Да осветници не виде
Колико смо живот вољели.

Нарицаљке смо упртили
И све наше уморене
Па их за опрост молимо
Због безумног заборава.

Зној смо сакупили,
Стењући га носимо,
Да не виде олујници
Од чега су нам
Пшенице класале
И кукурузи клипали.

Своје ријечи
Од њихових одвајамо
Па нас јаук савија,
Јер се ријечи не дају
Из  вијенца ишчупати.
 
НАДЕЖДА

Оно што је било моје
Сада је твоје
Где сам ја стајала
Ти стојиш
Посађено мојојм руком
Береш у своје крило

Мене разноси дрхтај
Кестеновог грања
Јер ми надежду буди
Да испод Петрове горе
Мој дом је мој
 
ЗАВИЧАЈНА ПЕСМА

Раме ми тражи загрљај
Твојих ветрова и крошања.
На жарици сунца твога
Да ми се огријати.

Жудим да ми се тијело одмори
На пласту тек скупљеног сијена,
Да ме мириси увелих трава
Опију као снови дјевојачки.
Жедној гутљај воде да ми је
Из сјеновитих твојих извора.
Разгалила би се помрчина
Што ми је душу запрела.
Под сводом пуним звијезда
Пјесму бих запјевала
Којом је свирач на фрули
Мене изгубио.

Као пред светињом атоском,
Савила бих колена пред тобом,
Да ми извидаш рану
Што кљуца и ноћу и дању.

Да ми је лећи у загрљај
Твојих крошања и трава.

19
МИЛОСРДНИХ АНЂЕЛА


Анђели милосрдни невидљиви
непозвани су долетели
са бомбама испод црних крила.

Ватрену милост светлуцаву
просипали су по кућама
из којих је сан побегао,
по мостовима сањарима
док су другу обалу љубили,
по жутим поштама
од чега су речи застале;
на тргове, фабрике, паркове,
на наше отворене ране.

Иконе су са зидова сишле
и манастирске двери отвориле
молитвом чеда да умире.

Птице су се у кавезе закључале
Да никада не полете
осрамоћеним небом,
кога више и није било на небесима,
нити у нашим очима,
упролеће те 1999.

 

 

Visits: 289
Today: 1
Total: 844481

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif